Lepo ste vi mene udesili, bolje da ste me o suvu granu obesili. Drzim kutiju maramica pored kreveta, isplakah okean suza zbog vas. A donedavno sam imala neke nade "bice bolje" sad je i nada malo veca od nikakve.

Nema ovde vise mesta za mene. Pakujem kofere. Ovde je pravda na drugoj strani, na strani onih kojima bih drage volje potpisala presudu za dozivotnu robiju. Sta god da urade, takvi su uvek u pravu. Iako se slucajno use*u nasred ulice, treba li ja da se pravim luda i da to posmatram kao delo nekog goluba? E moji karikasi/ce, zavoleh vas jednom, nije mi se dalo. Mnogi su ljudi tuzni pa nek bude i Micojka. Naci cu neku zamenu za vas, zavolecu jos nesto...valjda.

Sta vam je bre, sta cmizdrite? Nije valjda da ste poverovali da cu stvarno da vas napustim? Necu, bre. Samo sam se salila. Ja sam zbog vas presla pola sveta i za vas bi' dala ceo svet. Ja vas sve volim i postujem i pored toga sto nemam decu sa vama, ne otplacujemo zajedno kredite, niti idemo na zimovanja i letovanja skupa.

I sta da vam kazem drugo, osim da cu se pribit na vase cvrste karikaske grudi i tu zauvek ostati.