Stanje na karikama je odavno zategnuto. Iz prikrajka uvek poneko vreba nekoga da mu pokvari dan, sram ga bilo. I tako, puno je onih koji ujutru, dok ispijaju svoju prvu kaficu, jos krmeljavi, ne razmisljaju sta mogu da urade za sebe, u sebi i na sebi, nego smisljaju kako da porade na nekom drugom. A onda krenu u sokacenje. Samo sto radio Mileva vise ne radi preko plota. Ovo je vreme visoke tehnologije, dovoljan je Face - Book.

Niko, bre, nema normalan zivot, (cast izuzecima, ne cast, nego svaka im cast) onaj najnormalniji sastavljen od svakodnevnih stvari. Sve neka tracarenja za padanje u nesvest. Ovde se mrze cak i oni koji ni oci jedni drugima nisu videli.

Mislim, ovako blesava uopste ne kapiram cemu ta dobacivanja, prizivanja, imate li neku korist od toga..Jel se za to daje neki orden? Pa da vam se i ja pridruzim u toj igri. Nije meni tesko da razumem svakakve gluposti, tesko mi je da ih prihvatim.

Uvek sa novim blogom novi udarac na pomolu. I sve tako u krug. O prokleta vrtesko! Stani! Zaglavi se! Ja jos uvek vristim od prve ture, a vi se i dalje vrtite u krug. Prolaze dani u kojima vi i dalje ranjavate jedno drugo, polako i natenane. I kao da uzivate u svemu tome. Zarivate svoje kandze pravo u srce i mozak. A ja gutam knedle i govorim suzama da stanu, da ne lete na oci. Vredi li? Vredi li ih prolivati? I uvek se pitam, potajno u sebi: Da li mora ovako... zar je danas toliko tesko biti covek? Zar je sve ostalo lakse biti?

Kad svane novi dan podrudite se da bude ljepsi nego juce. Podelite nesebicno s drugima ono malo sto imate. Prozborite ljucki jednu ili dve a da u njima nema pakosti i zlobe. Osmehnite se vise nego dan pre toga. Osmeh je jedina stvar koja vas moze uciniti lepim i ne kosta mnogo.

Promenite se, mozete vi to!