I opet vi sto vas niko nije ovako razocarao ne znate o cemu pricam.

Bio mi je sve. Prijatelj. Oslonac. Ljubav. Podrska. Bio je sve osim jednog, nije bio veran, u trenutku slabosti je moj muskarac, moja granitna stena je pokleknula pod dahom druge zene. U tom trenutku zaboravio je mene, nasa mastanja i planove o braku. Zaboravio je na sve sto ima veze samnom, jer ona je bila pored njega.

Moj muskarac, moja ljubav me je snazno lupila o dno. Nemam vise nista, a najvise 'falim sama sebi. Nedostaje mi onaj osmeh kojem sam mu govorila koliko sam sretna sto je tu, nedostaju mi oni leptirici koji se u meni probude kad krenem na sastanak snjim.

Gledam se u ogledalo i ne prepoznajem se. Vidim lice skamenjeno od bola, vidim oci naziru se zenice ali tesko jer su kapci u kojim sam ga crtala kada nije bio tu toliko nateceni da mi svaki treptaj nanosi dodatnu bol. Vidim telo koje je htelo biti samo u njegovom zagrljaju u kojem je bilo sigurno, vise nije. Ne verujem mu, ne verujem u to srce sto me izdalo.

Sad nastupa period kojeg nazivam velika bol. Ne mogu da spavam...ne mogu da dodjem sebi od tog osecanja gubitka. Kad me ta bol ugrize, izoblici mi lice. Ako bih i zaspala, dobila bih samo par sati sna i onda bi me izmuceni um opet pozvao na odgovornost. Zasto se vise nisi trudila, zasto nisi mogla bolje?? Cesto sam ga sanjala...sanjala sam ga jutros...na nekoj zabavi, kad osetih da je neko seo kraj mene. Pogledam, kad ono - on. Opet sam mu blizu, opet mu se primicem, grlim ga. On se blago smesi, kao "bilo je vec i vreme". Gleda me tim svojim bademima od ociju. Ne mogu da disem od srece. Sve vreme ga zovem "Caki", od svih nadimaka, taj je najvise voleo. Budim se, pada kisa, soba hladna. Gotovo je, nema ga.

Jel' morao da ode?

Boli, boli me ta praznina koju zovem njegovim imenom, to mesto koje ce zauvek ostati prazno jer u muskarce vise ne verujem.

Nisam fatalista i verujem da sigurno ima divnih ljudi na ovome svetu, no ne znam, da li i za mene. Ne znam, da li sam izgorela u ovome. Sumnjam u samu sebe.

On je sada negde s nekom drugom, a meni oci zasuze svaki put kad pomislim kako je moglo biti da smo zajedno? Kako je moglo biti da je bilo? To su pitanja koja ostaju bez odgovora kao sto i ja ostah bez ljubavi moje.

Nadam se da je sretan i da sve ono sto ja nisam mogla nadomestiti, sad ume neka druga. Nikad se nisam nadala da bi se ovako sto mogli desti meni, a eto desilo se. Meni nikako da krene, ali Boze moj, bit ce zivota i posle nas. A 'oce li biti zivota sutra za mene? Sto ako ne bude sutra? Nista, bit ce sahrana.