18.04.2018
42, Beograd, Srbija
-Jesmo li dobri, ti i ja?
-Mi cemo uvek biti dobri.
Rekao si,
da znam i ponesem,
dopustim da u meni utihne,
da se stisa i dodje na svoje mesto,
gde bi trebalo da bude.
Kako smo se dogovorili.
Par reci,dovoljno,
da znam da nisi poneo ruzne,
izgovorene u besu.
Da su toplina i osecaj bliskosti probudjeni da traju.
Osecam pustas me da verujem
kako sam posebna.Lepa i dobra.
Da sam takva bila.
Da cu takva ostati.
Da si tako odlucio.
Pustas da se zavrsi.
Tako mora,tako smo se dogovorili.
Zagrlicemo se cvrsto i drzati dugo,
da osetimo mir zbog topline tela,
razumevanja,prihvatanja,pomirenosti.
Ponecemo,najbolji deo,nezan,najnezniji.
Zbog lepote koja je u nama,
dobrote koje imamo dovoljno,
neznosti koja ne mora da se gasi,
svih tananih delova duse
koje smo jedno drugom otkrili.
Zavrsicemo pricu zagrljajem
i obecanjem da cemo uvek biti dobri.
Da se ne bi postideli sto smo poverovali,
necemo dopustiti da preovlada gorcina i jed
koje svaki rastanak nosi.
Nas ce biti nezan,
kao sto su uspomene koje smo zajedno stvarali.
Sve sto je cudno,drugacije,
sto nisam razumela,
ponecu takvo kakvo je.
Cudno i nerazumljivo.
Ne moram sve da razumem.
Sve sto sam ti otkrila,
jer sam poverovala da smem,
sacuvaj, tvoje je.
Da bi drugom poklonili mir,
pusticemo sa ljubavlju,
bez sujete i sebicluka.
Dopusticemo da ode sta otici mora.
Dozvolicemo da i nas puste.
Neznost ce tada ostati neokrnjena.
Nasa, zauvek.
20 pregleda
Lepo....steta sto neko vreme ne pises :)