Sinoc su teske uspomene na moja ramena pale,sinoc nisam mogla da se ne setim svake greske. Sinoc zelela sam da te mrzim,jer nisi me se ni setio,i htela sam da ucinim da zaboravim,a sa vise tuge sam te se secala. I gusila sam sebe razmisljanjem,recima koje su ostale u meni zarobljenje k’o u tamnici. I nisam mogla pobeci od sebe,od jecaja srca,od duse napacene. I onda sam samo zarila zube u usne gotovo do krvi,i uspela sam da duboko u sebi najnemije vrisnem najjace tvoje ime. I pokusala sam da ne place,pokusala sam,ali suze se otese,i ponovo suze na mom licu ostavile su oziljke proslosti,ponovo osmeh su mi oduzele. Ponovo su oci jutro docekale umorne,prazne i crvene i ispijene… Ponovo da te se ne setim nisam uspela…ponovo slomilo se srce ove zaljubljene zene.

Like!