11.12.2014
57, Beograd, Srbija
Nedostižno moje … Znala sam... Da je moja sreća ,od tvoje sudbine daleko.. Znala sam... Da nisi mogao biti moje sutra… Hvala ti, što si bio moje juče…Da imam, šta da pamtim..
Treba umeti popiti puno caša gorčine i pelina… A sam, ne postati ogorčen…. Treba umeti istrpeti, svaki ožiljak na svojoj duši… A ne poželeti ,na tuđoj ih urezati….
Priču o nama,nosim negde duboko u grudima.. I samo u ovako kišnim danima,dopustim da me ‘’rasture’’ secanja… I ćutim… Jer ni sve reči sveta,ne mogu promeniti istinu…Nisi tu…
18 pregleda
Nedostižno moje … Znala sam..
Priču o nama,nosim negde duboko u grudima...!
KRATKO I LEPO OPISANO OSECANJE, NEDOSTAJANJA...POZDRAV.
Hvala,veliki pozdrav i za Vas sneki :)