Jednog sam dana na ulici ugledao razbijeno ogledalo.
Uzeo sam komadić i počeo se njime igrati. Otkrio sam da mogu sunčevu svetlost usmeriti u neka mesta i delove gde sunce nikad nije moglo dopreti: duboke rupe, tamne prostorije na hladnoj strani zgrada ...
Sad sam odrastao i znam da to nije bila smo igra, već i metafora onoga što bih mogao činiti u životu.
I ja sam samo delić ogledala.
Ali s onim što imam i što mislim da jesam, mogu uneti bar malo svetla, istine, razumevanja, dobrote i nežnosti u tamne i skrivene uglove ljudskih srca i možda promeniti nešto u čoveku čije je srce mračno.

Like! 21