Jednog dana, kad svi odu, a ti ostaneš sam,

Shvatićeš u jednom trenu sve godine prošle.

Potražićeš davno zaboravljen san

U izmaglicama svojih onemelih sećanja,

Deo sebe koji si zaboravio i koji više nisi ti,

Mesta na kojima si crpeo nektar svoje sreće,

Radovao se, smejao, grlio život, samoće se bojao nisi,

Ni zvona koja su te u daljini pratila,

Idealekojima si verovao i za koje si se borio,

Čoveka koji je postajao od tebe,

Između stvarnog i nestvarnog istinu tražio,

Plaćao greške, od pravog puta nije odustao.

Setićeš se mnogih dragih uspomena,

Sa osmehom tuge prežalićeš sunce, zemlju, ljude.

Prolaziće slike prohujalih vremena,

Svega što je prošlo i što ti je život dao.

I tada ćeš znati da je došao kraj,

Da je sunce zašlo iza tvog neba.

Da je život samo jedan kratak, ali snažan udisaj.

…Zahvalićeš se svima, Majci, Ocu, Bogu!

Like! 46