25.06.2014
62, Niš, Srbija
Kako upoznati partnera u Beogradu, kad si razvedena mama i imaš 44 godine ?
U Beogradu, 13. juna 2014. godine
Autor: jedna Sanja, razvedena mama
Iz lošeg braka sam izašla pre godinu i po, ozdravila svoje rane i procenila da je vreme da
nastavim. Kako je većina mojih prijatelja u braku a ponuda muškaraca oko mene nikakva,
odlučila sam se da sprovedem istraživanje lično.
Poznanstva po preporuci su pakao za sve i kao takva rado ih izbegavam.
Mesta za upoznavanje su različita, od kafića preko šetnje na keju, online dating-a, čekanja
dece pred školom, pijace a sve u cilju pronalaženja Onog za kog znam da postoji tamo negde.
Idem hrabro. Razočarenja su očekivana ali me neće pokolebati. Znam i da on mene traži i da
ćemo se kad-tad naći. Obzirom da bih volela da to bude pre stračkog doma…. evo šta je
sprovedeno istraživanje pokazalo. Ne bih da se bilo ko naljuti, jesu u pitanju realni ljudi ali
ovde će biti pomenuti samo kao tipovi slobodnih muškaraca.
A
Deluje pristojno, dok ispred škole čekamo decu. Iz kratke neobavezne priče saznajem da je
razveden, da ima svoju uspešnu firmu. Rekla bih da je vrlo kulturan i ljubazan. Nervozno
gleda na sat, još nervoznije dočekuje sina željnog tatine ljubavi i pažnje. Odlaze brzo i bez
pozdrava, udubljeni u svoju priču. Deca se poznaju iz škole i sutradan mi ćerka donosi
vizikartu, kaže, od Markovog tate. Hm… Bavimo se sličnim delatnostima i pomišljam da mu
treba konsalting u vezi posla. Pozovem a gospodin se histerično javlja na telefon, slušam
kako šleper stoji na jednoj granici, sanitarni pregled na drugoj kasni, ma u redu je, razumem
ga. Konačno dodjem na red, predstavljam se a on me pita ko sam? Pa ti si meni poslao
vizitkartu da se javim!! Aaa, mislio sam da si ti ona mama što radi masaže po kućama
blablabla. E nisam ta pa ako nemaš ništa protiv odoh da raširim veš. Razmišljam da li me loži
ili stvarno nema pojma. Pri sledećem susretu ispred škole pita me da li radim pedikir…
Promašen slučaj. A baš je delovao pristojno.
B
Upoznajemo se kod zubara, ono, chat za ubijanje nervoze u stomaku. Oženio se
Beogradjankom, brak je prsao pre detetovog prvog rodjendana, sad vozi kamion po Evropi
pa eto svratio kod zubara kad je već tu. Pa ok, svaki pošten posao je za ljude, kapiram da mu
nije lako. Posle 10 minuta priče ponaša se kao da se znamo bar pola veka. I to je ok,
pomišljam da je uzrok nervoza sve dok me ne pita da li imam da mu dam 50 EUR do
ponedeljka. Druže, pa zar ja? Za 2 dcl krvi bi se joše nekako i dogovorili ali pare… nemam.
Istrčava iz čekaonice a ja se pitam da li kamion za krstarenje Evropom uopšte postoji osim u
njegovoj mašti.
C
Online dating. Svi to rade pa što ne bi hi ja probala? Drugarica mi otvara nalog na sajtu za
upoznavanje i tako sve počinje. Obzirom da imam mentalni feler da u svima vidim nešto
dobro, tako i ljude koji me startuju doživljavam kao ravne sebi. Sami smo, opterećeni
svakodnevicom, zašto ne bi nekad popili kafu ili prošetali? E tu počinje agonija… Sistemski,
svi se ponašaju slično, posle prvih par rečenica prelaze na konkretne ponude. Moram da
napomenem da su svi izabrali status slobodni, ni u braku ni u vezi, što će kasnije biti bitan
podatak.
C 1
Nikad se nije ženio. Živi sa roditeljiima, rane četrdesete, zaposlen u državnom preduzeću, na
slikama fino izgleda. Komunikacija na chatu beskrajno dugo traje. Pozovem ga na kafu, pa
jao, pa kako ću, pa kad ću, pa pevam u crkvenom horu a imamo petosatnu probu, pa imam
kurs, pa idem da tetki odnesem lek… U redu je, samo ti furaj a ja odoh dalje.
C 2
Biznismen. Kasne tridesete. Na svim priloženim fotografijama u odelu, cipelama, doteran kao
za snimanje naslovnice časopisa za tetke mojih godina. Posle prvih par minuta traži moj broj
telefona i odmah zove. Objašnjava kako je u hotelu XY i kako očekuje da za 15 minuta
budem u njegovoj sobi. Svaki pokušaj da ga prekinem u izlaganju kako da se našminkam i
kakve štikle da obujem je besmislen. Jedino što mogu je da u pomoć pozovem Tutu. Tu tu tu
tu… od mene tu predstavu nećeš doživeti.
C 3
Jak na rečima. Jake četrdesete. Ti si divna, sjajna, bajna, podsećaš na moju devojku sa
faksa… ma ok. Daj broj telefona, dam broj telefona. Kreće pakao. Poruke na Viber stižu po
32 u minuti. Šta radiš, šta imaš na sebi, kakve muškarce voliš…..? Telefon se usijava a moje
strpljenje skraćuje. Izvini, ne mogu da se dopisujem a i da mogu neću. Hoćeš na kafu? Tu se
on doseti Tute… Kosmička ravnoteža.
C 4
Mučenik. Srednje četrdesete, razvod ga je pokidao i emotivno i finansijski. Žena, ta ljuta guja
(n redova o ex gospodji) je odvezla njihov auto, deca su sa njom, žive u stanu koji je on
kupio na kredit. Radi dva posla izmedju 14 i 16 sati svakodnevno kako bi namirio rate za
kredite onoga što gospođa Guja zlorabi. Mislim, hteo bi on svašta, baš mu se svidjam ali
nema kad. Rodjeni, meni te je žao ali nemam pojma šta ćeš ti ovde? Tu postajemo najbolji
ortaci… otvara svoje ranjeno srce, kako su ga svi napustili, kako samo radi i radi i radi i misli
da će da ga infarkt opali. Vidim ja, nema tu mesta ni za njega a još manje za mene, jedino za
neku brkatu sestru sa Koronarnog iz Gradske bolnice.
C 5
Sve idealno. Komunikacija fantastična, jedno počne rečenicu, drugo je završi. Ono što zovu
hemija susreta iskri u vazduhu, hormoni počinju da rade još pri prvom susretu. I pri drugom,
a pri trećem računam… nismo deca, valjda ćemo oboje da uživamo. Ok, idemo do kola a
tamo sledi pfffffffff. Na pola pete decenije on i dalje ustvari živi sa mamom i tatom i sestrom
i njeno troje dece i psom, pa baš nije u mogućnosti da me pozove kod sebe. Pa dobro, šta
treba da uradimo? Eh, najbolje bi bilo ovde, u kolima. Alo bre, čoveče, dozovi se!!! Sve i da
hoću ne mogu, em je Yugo em ću da se ušinem pa me ni vatrogasci neće izbaviti. Ono što je
do tad zvučalo idealno menja boju i tonalitet. Pa šta ti zamišljaš, pa svaka hoće samo ti
izvoljevaš… Gle čuda, sad ja moram da odnesem tetki lek a ti ćeš morati da smiriš svoju
situaciju sam osim ako u gepeku nemaš neku sitniju gospodju za hitne slučajeve.
C 6
Umetnik. Sav lepršav, opušten do otkačen, sve mu je tralala. Ako bih kafu mogla ja da
platim, možemo da je popijemo. Može. Ako bih mogla i cigare da mu kupim, svoje je ostavio
na klaviru… već me hvata smeh. Kad uz kafu konstatuje kako mu krče creva a roštilj je baš
zamirisao… već počinjem da fantaziram da je sledeća tema neplaćeni račun za Internet. Sva
sredstva je usmerio na izdavanje svoje prve knjge haiku poezije a izdavač ga baš zeza. Hoću
nešto da kažem ali ne mogu da dodjem od reči, on recituje zanesenog pogleda ka zvezdama…
a ja se pitam da li mi na čelu stoji neki gadan lepak.
C 7
Urban lik. 40. Teretana ovo ono, bleja sa ortacima posle posla, pa ok, što ne bi prošetali
pored reke ponekad ako smo već u istom kraju. Nalazimo se na dogovorenom mestu,
šetamo, pričamo, opušteni skroz sve do momenta kad nam prilaze dve devojke od kojih mu
ona ravna kao daska ne zvekne šljagu. Pa zar opet, djubre jedno, čim iz kuće izadjem ti
nadješ neku sisatu, pa jaoooooo!!! Sve se više pitam šta samnom nije u redu i kakvu poruku
mi Univerzum šalje.
D
Godine.. oko 20. Petak veče, sa drugaricom se nalazim u jednoj od gradskih bašti, sa idejom
da se ispričamo. Za stolom do nas sede dva muškarca čije godine kad se saberu još nisu moje
44. Jel može upaljač, izvoli. Oh kakva greška! Mladić se već zarotirao ka našem stolu (čitaj,
ka mojim kolenima). Nas dve pokušavamo da nastavimo priču a momak kreće da trabunja
kako imam lepe gležnjeve (!), kako celog života mašta o ženi kao što sam ja, kako je moje
poprsje ono što sanja… Dušo, kad sam htela dete rodila sam ga, hajde se sad lepo vrati tamo
odakle si došao, hrišćanski mirnim glasom mu saopštavam. Ne! Tu momak kreće sa
deklemovanjem onoga što je naučio iz poučnih filmova bez hepienda, prezentujući zašto je
baš on Bogom dat da me prosvetli na temu seksa. Mit da je svaka žena mojih godina željna
baš njega i ovaj put je aktuelan. Kroz glavu mi prolazi ideja da ga isprskam dezodoransom
direktno u oči, da mu se zamagle moja krofnasta kolena ali razmišljam o posledicama i
sekundi koja nas deli od kafanske tuče iz kaubojskih filmova, kad bije ko koga dohvati a da
ne zna zašto ali eto svi u kafani se biju. Naj zavodljivijim glasom mu objašnjavam kako smo
lezbejke, dok lagano dodirujem ruku svoje prijateljice koja se guši od suzbijenog smeha. Pre
kraja moje rečenice njegova stolica je prazna. Jupi, sad možemo na miru da pričamo čim
Marija prestane da plače od smeha.
E
E, vreme je da pomenemo i gospodina u ranim pedesetim, kog od savrsenstva deli samo
cinjenica da je malo oženjen. Po njegovoj samouverenoj priči to ne treba to da me brine.
Njegova gospodja je vrlo tolerantna prema njegovim švrljanjima. Predlažem da i nju
povedemo na kafu, možda me nauči kako se žmuri kroz otovrene oči. Naravno, od njega više
ni pisma ni razglednice.
Sve sam bliža ideji da će svet uskoro da propadne. Kad dodju mali zeleni iz druge galaksije,
pokrenuću novo istraživanje, ukoliko me do tada ne nadje Onaj sa kojim se uporno
promašujem a onda ćemo da brčkamo artritične zglobove u toploj banjskoj vodi i smejemo se
nekim novim četrdesetogodišnjacima koje tek treba da prođu našim putem.
C/P
49 pregleda
a sta da radimo sa zenskim primercim???
*HI* *OK* *DRINK* *YES*
*DRINK*
Ja bih prvi zaobisao razvedenu sa detetom tih godina.Nikad ta nece imati vremena ako je kako treba prema detetu, a ja momak , ne ide to....C4.....A drugo stereotipi koje gutaju te razvedene su jos gori od njihove situacije...idealno za razne lude price, ali za pristojnu tihu , drugog ne zanima , vezu, nije pogodno...
U komentaru ispod teksta, tamo gde je objavljen, jedan lik, pomalo zlurado napisao : Drage moje, Princ na belom konju traži Princezu, a ne njenu Mamu ! ... %)