Piše : Jelena Šestović

Ima izgubljenih ljudi, koji su izgubili svoj kompas u traganju za pogrešnim.

U prihvatanju nametnutih stvari, u mirenju sa svojom nesrećom.

A kad ste pomireni sa njom, onda je teško kasnije učiniti nešto protiv nje, teško je pokrenuti noge, teško je namestiti šaku za kroše.

Pobeda je moguća, ali je teško započeti.

Ima ljudi koji se zaista pomire, prihvate sve što im se nudi uz to pomirenje, a ne shvataju da postaju sve dalji od sebe, od odlučnosti da nešto promene, od svojih najvećih snova.

Ubede sebe da su samo kukavice i da nisu spremni da urade nešto značajno u svom životu.

A ne shvataju da je dovoljno značajno to što su rođeni, što su živi.

A život u venama i srce puno snage i volje je jedino oružje koje im je potrebno.

Ima izgubljenih ljudi, koji ne dozvoljavaju sebi da se pronađu,već za svaku iskru svetlosti pomisle da je isuviše mala da bi bila bitna.

A ne shvataju da je i drvce šibice dovoljno da se zapali kuća.

C/P

Like! 8