Има семафора код којих промену боје прати звучни сигнал. То је учињено ради слепих људи. Они не виде, али чују звук и прелазе пут без опасности по живот. Ова цртица из свакодневног живота представља дело великог човекољубља. Такође, постоји сурдопревод вести на ТВ-у. То је за глуве. Они не чују, али читају по рукама и са усана и ово такође није детаљ из свакодневног живота, већ испуњена заповест о човекољубљу.
Ради се о томе што смо у многим питањима слепци, док неко од ближњих има вид кад је реч о овим питањима. На пример, продавац добро познаје квалитет производа које продаје. Зна да је квалитет низак. А ви не знате и мами вас паковање, реклама, блистав изглед. „Да ли је то добра ствар?” – питате као слепац, као да ударате штапом калдрму испред себе. „О, да!” – добијате сигуран одговор од продавца који најбоље зна да је ствар никаква. На ваше очи је прекршена заповест. Слепцу (односно вама) постављена је препрека и слепац се спотакао купивши очигледно лошу робу. Да ли сте некад куповали кофицу плодова у којој су одозго биле свеже бобице, а испод труле? Управо то је то. Није тешко схватити да мноштво маркетолога, трговачких путника и других радника у ланцима продавница свакодневно с путером мажу на хлеб купце и крше заповести. Они ће вам као славуји певати о својим филтерима за воду, пеглама, нараменицама и осталој роби имајући у виду само личну корист за рачун тога што ћете ви бити преварени.
Такође треба рећи да ако сте се препознали у лику преварених не треба да журите да жалите себе. Ради се о томе што су заповести универзалне. Упућене су свима и онај ко је слеп обавезно види нешто друго. Трговца могу да преваре кад су упитању порези, али сам трговац може да превари купца у тежини и квалитету робе. Продавац тканина је преварио кројача. А кројач се осветио на клијенту. Девојку може да превари мушкарац, али и мушкарца може да превари девојка или жена. Слепи и они који виде стално мењају места и цео свет је оплетен мрежама кроистољубиве преваре.
Лекари који виде могу дуго да лече слепог болесника, ако у њиховом интересу није његово здравље, већ дуготрајна зависност од скупих терапија. Политичари који виде могу шта год хоћеш да обећају слепом електорату, а после да се кикоћу до грчева у стомаку славећи победу на изборима. Радници медија који виде могу да не крију истренирани поглед од екрана и да за „црно” кажу да је „бело”, и за „бело” да је „црно”. Професије које живе од преваре мере се бројевима с неколико нула. И сва хваљена демократија западног типа на наше очи се од нечега што је било налик на рај брзо претворила у известан „Шоу слепаца на стази с препонама”, где се гледаоци који виде на трибинама пуцају од смеха гледајући смешне падове оних које су преварили.
c/p

https://www.youtube.com/watch?v=i4G3pBdIkPs

Like! 7