Čuh juče da je sve u životu prostitucija. Kao "indikator" da li nešto treba uraditi, ili ne, potrebno je, valjda tačno, odgovoriti na pitanje - Zašto to radim? Ne znam radi čega mi je prva asocijacija bila - Jedite govna, milijarde muva mora da su u pravu!
Nevoljno sam postao posmatrač života, bez prava na mišljenje. Tačnije saopštavanje mišljenja. Najgore je što sam izgubio i volju da ga saopštavam. Polako postajem biljka, neka pustinjska, koju kad god ljudi vide ostaju zabezeknuti - Kako uopšte uspijeva okružena pijeskom?
Primičem se, definitivno, dnu, mulju. Očekujem da nezaposlenost proizvede beskućnost. Jedino što će mi ostati su djeca, koja će, ili već jesu, ostala bez oca.
Eto, poginuo je jedan taksista, sletio u kanjon Morače. Čak ni podgorički taksisti nisu osjetili potrebu da barem na jedan sat, ili onaj čuveni minut, prekinu sa vožnjom, parkiraju vozila, ugase motorole i odstoje ćutke. Opet se to desilo "drugome", a nama neće... Koliko nesreće rođene iz iskonske nepravde može čeljade izdržati? Nemjerljivo mnogo. Dok "korisnici" usluga nikao da uvide da su i oni sami "taksisti" - poniženi, podjarmljeni, osakaćeni do neosjetljivosti. Jedino što osjećaju je glad, više ne za slobodom, sad već bukvalnu.
Normalno je da je tako, muvama govna jesu hrana, ljudima nisu. A "moderan" homo sapiens je počeo da se prežderava istim. Zato je umoran nakon spavanja, ne pita za odmor, ili ne daj Bože da uzme bolovanje, do imbecilnosti se unio u "svakom je svoja muka najveća"... Treba oduzeti Andrića ovom narodu - jer "ništa ljude ne vezuje tako kao zajednički i srećno preživljena nesreća"! (Na Drini ćuprija - Veliki povodanj). A ove poplave, više ne samo metaforičke, nas nikako da zbliže.
Kad li ćemo i mi, negdje u nekom kanjonu, sletjeti u nabujalu rijeku, i nestati? Samo to i zaslužujemo...

Like! 10