Ponekad pozelim zivot bez kraja,pun tvojih poljubaca i zagrljaja.I zato tiho boga molim,da zivis vecno i da te vecno volim...Sto nisam zora da te budim,da jutrom dodjem pod prozore tvoje,da udjem tiho na prstima vetra,da osetis miris moj i ruke moje...Sto nisam magla da ti u zoru tiho i nezno u postelju padnem,skinem ti jutarnju rosu sa usana,i vecno kraj tebe da ostanem...Sto nisam sunce da jutro krasim,i svojom toplinom milujem te,da osetis malo toplinu moju,od sunca vise grejao bi te...Sto nisam kap jutarnje rose,da lagano klizim niz telo tvoje,nezno i tiho da se upijem,da osetis jutarnje budjenje u dvoje...

Like! 1