Kako je lepo kada pronadjemo nekoga, sa kim mozemo da razgovaramo cutanjem.
Nekoga pred kim ne moramo da se pretvaramo.Pred kim mozemo da skinemo sve one teske maske preko nam potrebne da bi u ovom svetu opstali.
Nekoga pred kim glasno mozemo da izgovorimo ono sto zaista osecamo bez straha da cemo biti povredjeni.
Nekoga sa kim mozemo da se smejemo iz srca.
Nekoga ko nas je primetio u svoj toj masi ljudi i pokusava da nas razume.
Nekoga ko u nama pronalazi ono najbolje i izvlaci ga iako nismo ni znali da je bas to skriveno duboko u nama sve vreme naseg postojanja.
Kako je carobno pronaci nekoga sa kim se ne plasimo buducnosti a smesiimo proslosti.
Sa kim...
Ovaj svet izgleda potpuno drugacije.
I sta je vazno molim vas?
Da li su vazni statusi, godine, tudja misljenja ili ma kakve norme kada tog nekog pronadjemo?
Da li ista vise od Boga smemo i mozemo da trazimo ako smo pronasli takvog nekoga?
Reci cu vam.
Ako jos nesto trazimo, gramzivi smo i pohlepni!
Moze nam se lako desiti da izgubimo ono sto imamo!
sabrana dela moje prijateljice
e pa kumo , kad ja kazem da nista ne bih menjala -komentar na jedan od tvojih skorasnjih blogova- ti mi ne verujes , e sad valjda razumes *HEART*
E pa kumo moja nisam ja rekla da bi ti da menjas
Ja samo kazem da svaka zena barem na trenutak zali da se u nekom momentu zameni...udata sa neudatom i obrnuto
Ljubim ja moju kumu
Tačno, tačno i još bezbroj puta tačno! Čista tautologija!
Jos nesto lepo i vispreno od tebe,kao i uvek,i svaka rec ti je na mestu.Teme su ti odlicne,mada zasluzuju malo duze tekstove :)
*KISSED*
Cmok
*OK* *THUMBS UP* *YES*
Hvala:)