Srecu ne treba mesati sa sitnim zadovoljstvima koja namiruju trenutne potrebe.

Sreca se uci.
Pogresno je I pomisliti da nam je iko ili ista moze obezbediti do nas samih.Ona se ne tice trenutnih dogadjaj niti nasih reakcija na njih.

Ona takodje nema nikakve veza sa materijalnim.

Jesmo li srecni kada smo zaljubljeni?

Tada lebdimo.Zanosimo se. Tonemo u caroliju. Ali onoga momenta kada se spustimo na semlju osecamo se gore nego ikada.

Jesmo li srecni kada nam se ispuni ono sto smo ocekivali ili zavrsimo nesto sto smo zacrtali?

Samo prividno. Jer stanje uma je nesto sasvim drugo.

Jesmo li srecni ako neprekidno tragamo?

Mozda . Samo ukoliko smo naucili da u tom traganju uzivamo.I nako smo shvatili da cilj nije toliko vazan koliko samo traganje.

Ukoliko neprestano trazimo jos a ne umemo da uzivamo u onome sto imamo tada se nezadovoljstvo u nama koreni.

Jednako kao I kada neprestano zavidimo drugima, dozvoljavamo sebi da ih omalovazavamo, ismevamo, vredjamo, mrzimo...

Moze li nam ma ko kvariti srecu?

Jedini odgovor je, moze samo ukoliko mu mi to dozvolimo.

Onda kada naucimo da postujemo I cenimo sebe , onda kada shvatimo koliko vredimo I kada pocnemo da cinimo barem onako kako smatramo da je ispravno...

Prestacemo da se poredimo I pronalazimo izgovore za nedela.

Cinicemo sve kako bi nam savest bila cista.

Tada polako sreca kuca na vrata nase duse.

I tada cemo shvatiti da...

SMO ZA NJU ODGOVORNI JEDINO MI SAMI.

NE BIRAMO KAKVOG CEMO STATUSA BITI.

ALI ZATO BIRAMO KAKVA CEMO OSOBA BITI I KAKO CEMO POSMATRATI OVAJ ZIVOT I LJUDE.

I ZASIGURNO...

BIRAMO DA LI CEMO BITI SRECNI.

Like! 8