Cega se zaista plasimo?

STRAHUJEMO DA CEMO NESTO IZGUBITI

Novac. Posao....Ne shvatamo pri tom da u ovom zivotu nista ne posedujemo. Sve nam je dato na koriscenje na odredjeno vreme. Sto se vise grcevito drzimo za nesto to vise poniremo, ne ispunjavajuci njegovu svrhu. Vezivanjem za odredjene stvari stavljamo okove na sopstveni um a tako cesto i blokiramo put do novih spoznaja.

STRAHUJEMO DA CEMO NEKOGA IZGUBITI

Da ce nekoga odneti bolest. Da ce voljena osoba otici od nas.

Niko ne poseduje nikoga. To je bit ljubavi.

Ljudi su poslati u nas zivot da nas nauce lekcijama. Svako ko se prosetao nasim zivotom ima misiju. Kada ista prestane oni odlaze na ovaj ili onaj nacin.

Dar plemenosti koje nam daruju osobe koje volimo nema cenu.

PLASIMO SE SMRTI

Sve sto postoji menja se. Menja formu. Svest. Prestaje da postoji u istom obliku.

Nije strasno to sto cemo nestati. Strasno je sto nestajemo iz dana u dan paralisani mislima koje nas sputavaju da prihvatimo ono sto jeste.

Strah pokrece.

Uci disciplinom.

Sve dok se plasimo. Dok se pitamo. Dok tragamo....Zivimo.

Onog momenta kada pocnemo da kroz zivot lelujamo sa vestackim osmesima na licima, kada pocnemo da se tesimo tudjim mukama kako bi nam sopstvene izgledale manje, kada pocnemo da trabunjamo kako se ludo zabavljamo ziveci tudje zivote, ..lagano pocinjemo da umiremo.

O, da.

Lagano umiremo i kada ostajemo u vezama bez ljubavi iz navike ili radi potrebe. Umiremo kada potiskujemo proslost trudeci se da je zataskamo dok se ona neprestano bori u nama i odrazava na sadasnjost.

Umiremo i kada se pomirimo sa neostvarenim snovima i kada novih nemamo.

Umiremo i kada se tesimo tudjim mukama kako bi svoje zataskali. I kada zivimo tudje zivote kako bi se od sopstvenog skrili.

Umiremo i kada se ogradimo stitovima i zidinama kako nas ne bi povredili a istim zidinama sprecavamo najlepsim osecanjima da nam se priblize.

O , da.

NE TREBA SE PLASITI SMRTI NEGO NEZIVLJENJA.

Davljenja u nezadovoljstvu kojem trujemo sebe i sve oko sebe.Toga se treba plasiti.

Letargicnom ponavljanju dana tokom kojih se ne odvazavamo na promene. Nove spoznaje.

Upornom pokusavanju menjanja drugih a ne sebe.

NE TREBA TRAZITI SMISAO ZIVOTA. ZIVOT JE SAM PO SEBI SMISAO.

A MI SMO DUZNI DA GA OSMISLIMO NAJBOLJE STO MOZEMO. UZMEMO OD NJEGA NAJVISE STO MOZEMO. I UZIVAMO U SVIM RADOSTIMA KOJE NAM NUDI.

Like! 15