Karike su mi se dopale na prvu loptu.Prvi post zaprvo.Sećam se zbog čega sam ovde došla sa drugog bloga.Da bih pisala bez pritiska.Najpre za i zbog sebe.Da bi lupetala kad kad opušteno.Da bi se sklonila od predrasuda.Tuđih saveta.Preporuka...

Blogovanje međutim nije onakvo kakvim ga zamišljamo kada se ulogujemo po prvi put.

Određen krug ljudi počne da te čita.Ti njih.Nekako kao da se zatekneš u nekakvom društvu.

Već na prvom postu prva je doletela moja sestra kosetozaljubio i prigrlila me.Mnogi su sa onog bloga došli ovde.

Svašta se dešavalo ovde.Džungla je mala reč.Ali najbolja stvar je što ovaj sajt broji zaista mnogo ljudi i što nikakve grupice ne uspevaju.To mi se oduvek dopadalo.Napišeš neinteresantan post nema nikoga.Zanimljiv svi su tu.Tako po meni i treba da bude.

Sad...nestalna kakva jesam,ja koja sam menjala škole,države,ljubavi...nekako nikada nisam bila sposobna da ostanem dugo na jednom mestu.

Kada mi je nabolji prijatelj otišao odavde...reših da i ja pišem na blogu na kom i on piše.

I pomislih...početak.Eto novog početka.

Moguće da me je život upravo zbog moje prirode bacao u nove početke tako često.Priznaću nije niti malo jednostavno uvek krenuti od nule...

Ta reč početak čitavo veče mi se provlači kroz misli...

Da li je početak zaista početak ili jednostavno nastavak starog?

Koliko nam se prilika u životu pruži za novi početak?

Sami.Samo sami sebi možemo pružiti novi početak...

I dok sam tako ispisivala prve redove potpuno opušteno,kao da me niko nikada neće čitati osetih nekakvu slobodu.

Početak daje slobodu.Pruža novo.Regeneriše dušu.

Ali niko nam ga ne može podariti ako to ne učinimo sami sebi.

Moguće je da promenimo i partnera i državu,dobijemo dete šta god...

Ukoliko naša duša početak ne odredi neće ga ni biti

Početak je sloboda...to je onaj osećaj poletnosti koji tako retko sebi pružamo plašeći se da se odreknemo ustaljenih navika i shvatanja koje funkcionišu na dnevne potrebe

Tako često taj isti početak guramo u ćošak (ma koja oblast da je u pitanju) ili se plašimo da ga odredimo

Ostajemo robovi navika jer strahujemo šta bi on doneo

Sprečavamo sebe da doživimo beskrajno zanimljive momente

Početak...

Ne izgleda primamljiv tako često

Lakše je šćućuriti se kao nekakva mačka ispred kamina,toplog,sigurnog.

Teško je krenuti u novo

Ali baš kada su mi reči letele same od sebe i kada sam ponovo osetila da blog ne znači sakupljanje pozitivnih ili glumljenje učitelja ili kritičara nego prozor kroz koji povremeno možemo da izbacimo sopstvene misli i omogućimo da ih drugi vide, na um mi pade...

Početak je najvažniji

Nije on zaprvo početak.On je nastavak već postojaćeg

Ali prodaje nadu

Nije li upravo to najvažnije?


Želim vam svima lepo veče!

Like! 30