Na pomen reci ljubav, vecina odmahuje glavom tvrdeci da je ista moguca samo u bajkama.

Postoje i oni koji tu rec toliko upotrebljavaju prilikom raznoraznih izjava i kite se njom a primakli se njenom znacenju nisu za ovoga zivota.

Oni koji su je pak osetili, mahom cute o njoj. Kako god da se prica zavrsila a obicno se zavrsi, nastavili su. Uglavnom kao potpuno druge osobe da koracaju kroz ovaj svet.

Pod uslovom da je ta ljubav nedorecena, neispricana, neukaljana, prekinuta dok je jos bila veoma snazna...

Ona ce nastaviti da zivi u osobama koje su je dozivele.

Kako vreme prolazi, nece bledeti.Na protiv! Postajace sve jaca.Nece ih razarati.Na protiv. Svaku ce narednu uporedjivati sa njom sve dok ne shvate da poredbe nema.

Otud vam ona prava ljubav je jedna.

Osobe koje su je iskusile,neretko... nastavice zivot. Osnovati porodicu. Prikloniti se jednoj prakticnoj strain zivota.

Bice posveceni roditelji. Cesto odani supruznici.

Iako ce ona ljubav koji su imali vecito biti na pjadestalu njihovih osecanja.

Oni koji su mislili da su doziveli nesto sto se zove ljubav pa pustili da to nesto istrose problemi, obaveze i rutina, vecito ce traziti nesto slicno, ponovo uporedjujci svaku narednu sa njenim pocetkom.Ubedjujuci sebe da je jedini to bilo pravo.

Pogadjate, uglavnom je naci nece. Jer nista ne moze biti dovoljno snazno kao kada prvog puta u poverujete u nesto vecno. A onda se to zavrsi. I sve to lagano odumire pred vasim ocima.

Treci su skeptici, oni koji su sumnjicavi, tvrde da ljubav ne postoji a zaprvo im dusa vapi za njom. Oni koji je doziveli nisu a svojim negativnim stavom i mislima cesto u startu odbiju osobe koje im kucaju na zidove duse propustajuci sanse.

Oni na posletku poveruju ali se razocaraju vise nego iko jer iluzije koje se taloze godinama u podsvesti imaju moc da se pretvore u otrovan prah koji ce dospeti pravo na poljanu vere.

Onda ce tvrditi kako su ipak bili u pravu i kako ljubav ne postoji.

Ko je od navedenih osoba u pravu?

Niti jedna od njih!

Jer kada smo nesto stariji ,potroseni iskustvom polako prestajemo da verujemo i kao zatocenici sopstvenih umova sabotiramo svojim ponasanjem i stavovima sami sebe.

Voleti se moze u ma kom zivotnom dobu.

Tek kada izadjemo iz pravila i principa,predrasuda i moranja koja sami sebi namecemo.

Nije ljubav kada poverujes!

Ljubav je kada iznova vratis veru!

Da je nesto jako, pravo i vredno.

Ljubav je kada si i nakon svega sto si prosao spreman da rizikujes.

I bas od te moci nema nista snaznije.

Jer sta je drugo ljubav do vera?

Dokle god dve osobe veruju da je ono pravo, pravo i jeste.

To je ujedno odgovor i na pitanje zasto ljubav ne dolazi?

Odgovor svim ljudima pomenutim u ovoj prici.

Ukoliko ne dolazi , jedini razlog je sto ste joj zakljucali vrata!

Mnogi od nas ne zele da je cuju ni kada ocajnicki lupa po njima.

ONO PRAVO MOZE DA BUDE ONO PRAVO UVEK!

Dok postojimo na ovom svetu.

Ili opet nikada.

Ukoliko u to ne zelimo da poverujemo.