Slušala je more.Talase koji se poigravaju u daljini.Zvuci su se stapali sa mirisom jake crne kafe i dodirom njegovih ruku koje su češljem prelazile po njenoj kosi.

Spokoj.Osećala je spokoj.U isto vreme po koji nemir bi joj se prikrao.Podsetio je da sve to neće trajati večno.Zatim je usledio strah.Strah da će se jednom sve završiti.Strah da će se jedan deo duše zauvek otrgnuti od nje.

Okrenuo ju je k sebi i gledao.Ništa nije preduzimao.Samo joj je jagodicama dodirivao lice.Zatim ju je smestio u naručje.Ćutali su.Kao da zajedno imaju čitav svet.

Najednom je nastala buka.Ona se našla na nekakvim stepenicama.Da to su stepenice koje vode do njegovog stana.Ali kako je iz njegovog naručja dospela tu?

Dozivala je njegovo ime.Vrištala.Nikako da stigne do stana.Da li će ga pronaći?Da li je još uvek tamo?Hoće li uspeti da ga zagrli?Ne...samo da ga vidi.Potrebno je samo da ga vidi.Samo da mu vidi oči.Ništa više.Znala je da će biti kao pre.Mora biti.To se ne dovodi u pitanje.

Samo da ga vidi pa može i da umre.Da ga ponovo oseti pod prstima.Zaviri u njegove oči koje su uvek nekako bile setne,kao da je u njima bila ispisana njihova sudbina.Kao da je znao sve od samog početka.Samo da oseti da je još uvek živa.

Još jedan sprat.Hrlila je.Pela se.Trčala.

Zatim se probudila sa grašcima znoja na čitavom telu.Suze su se slivale niz njeno lice bez trzaja.Bez i jednog jedinog zvuka koji jecaj proizvodi.

Pogledala je u drugu polovinu kreveta.

Sada je bila prazna.

Tako je i bolje.Često je zaticala na njoj nekog muškarca.Ne,onog iz sna.

Osetila je olakšanje gledajući u beli čaršaf.

zatim je srce počelo nekontrolisano da joj lupa.

Koliko?Koliko će još puta sanjati ovaj san?

Godine prolaze.Život odmiče.Ljudi u njemu se smenjuju.Ali taj je san uvek tu.

Uvek je isti.

Ista san.

Isti osećaj.

On.

I tu i tamo,kad kad se zanese pa misli da se izgubio.Trijumfuje nad životom.Ali čim zanesenost prođe eto ga ponovo.

Prati je poput senke nekakve.Ide za njom.

Kletva.Kao kletva.Da je zauvek podseća na to...

Što nije umela da se bori za jedinu ljubav njenog života onda kada je trebalo.

Spušta obraz na jastuk.

Oči joj otvorene.Usne stisnute.Ruke uz telo privijene.

Jednom ...bio je on.

Tada je živela i ona.

Ovu ženu ne prepoznaje.Živi je naka druga.