Eh, moje ti, cutanjem rekao si sve a dani dolaze i prolaze. Znas, svaki put nasmejem se kad pomislim da javit ces se ali ne brini znam ja...izbor je veliki! Ovih dana vidim te u svemu cak i u svojim snovima i zelim samo znati da sretan si a ja ostadoh ona ista, plemkinja i prostakusa tvoja! Ne, neljutim se, cemu ljutnja jer ja u ljubav ovde vise ne verujem...samo to me zbunjuje jer to ne lici na tebe, odlucio si nestati, sto bas na ovaj nacin...ne tako davno bili smo dva tela, jedna dusa! Da mi je vratiti ona vremena one nase trenutke, srece, radosti , smeha i bliskosti..kada smo zajedno sanjali nas san..i vencic od cveca u mojoj kosi! Mozda sam samo kaznjena zivotom bez tebe jer secanja ne blede..ponekad bole, peku..ponekad i osmeh izazovu, kada te zamislim u toj gomili neznih i maznih zena a nicu svaki dan i samo ti kradu vreme i uz put, ponesto jos..Zao mi je, to nije moj govorni jezik, ja emocije bojim, duginim bojama a srcem pisem..tako da te niske slabosti nemam! Slab je svaki onaj pa i ti, koji dozvoljava svojim mislima da mu vladaju delima. Zao mi je, ja nisam ta slaba vec ona jaka kao i svaki svestan covek, koji svoja dela prinudjuje da vladaju njegovim mislima..E, moje ti i tvoje, ja..KOLKO LI IMA TVOJIH, JA? Meni ostade moje TI, kao svetionik na ovom putu.

Like! 23