Cujem u daljini neki glas,tih ali jak.Glas koji sam negdje cuo ali neznam kad i gdje.Pokusavajuci se sjetit ali uzalud.Mozda lazhem ,mozda to nije taj isti glas ,mozda je to san koji mi govori da se sjetim.Polako se vratih unazad.Snazno ali ne tako jako moja stopala lome komade drveca koji se nalaze na zemlji.Pojacavam tempo hodanja a s tim krenu i jace lomljenje drveca.Poce jaci zvuk,ne mogu vam reci kako ga ja cujem.Ne moze se reci rijecima to moras osjetiti stopalama kad budes prelazio preko drveca.Bio jak ili slab moras osjetit.Taj zvuk ,ta sama rijec koja ti prolazi kroz glavu znas da je nesto jako ,neki jaki udar ili zujanje koje ne prestaje,zavisi kako ga osjetis.Dan kao i svaki drugi pun nekih glasova koji pricaju iza ledja,tiho ali ne dovoljno da bih ih cuo.Glas taj snazni udar nekome oduzme sve.Nekad smo druga osoba kad pustimo glas.Ljudi,prijatelji nasa obitelj nas ne prepozna.Ne prepozna taj glas.Drugi jaci glas koji dolazi ,snazniji od prethodnog.Pojacavanjem glasa dolazi do mrznje jednih prema drugima,zavidnosti koju nekad cuvamo u sebi duboko ,a nekad glasom kazhemo drugima da nam je lakse ,da izbacimo iz sebe taj jaki glas.Tu nemirnost tijela ,tu bombu koja jedva ceka da exsplodira.Neki ne cuju sta smo rekli pa pojacamo glas.Deremo se jako se deremo ali zastanemo na trenutak,Pogledajmo oko sebe ,zasto se deremo zasto pojacavamo glas zbog cega,zbog koga da li je taj neko vazan naseg deranja.Da li zelimo da nas cuje jako ,jako da nas cuje ,pravimo se vazni pustanjem glasa ali to kosta.Posebno drugima pa i sebi.Neki se osjecaju dobro ,snaznije kad puste taj drugi jaci glas .a neki usamljeno,savjest ih grize zasto su to ucinili,zele da isprave tu gresku al neznaju kako.Kada pokusamo da pustimo glas ne ucinimo to nego zagrlimo tu osobu jako i snazno i recimo da je volimo.

Like! 33