Trazim te,a tako si daleko.Koracam svojim necujnim koracima i kroz maglu trazim put do tebe.Sve je crno,crno kao ona noc koju smo proveli zajedno,gledajuci u zvijezde i slusajuci talase mora kako mirno zubore.Na cas zastanem,da se malo odmorim ispustajuci onaj smog koji mi je usao u usta dok sam trcao trazio put do tebe.Srce mi je sve vise i vise kucalo,pomislio sam kraj je.Slusajuci tvoje rijeci negdje u daljini koje su mi govorile ne predaj se idi dalje.Ali srce je kucalo sve jace i jace,kao da si se ti lagano svojim nevidljivim koracima priblizavala ka meni.Ali nekako sam se dignuo i same noge su krenule naprijed sve dalje i dalje u maglu koaj me je sve vise i vise zasljepljivala.U glavi mi se prikazao taj neki put i na svakoj strani stajale su ko strelice pokazivajuci kako da dodjem do tebe.Sklopio sam oci i slusajuci svoje misli i gledajuci znakove krenuo sam u borbu sam sa sobom.Ako bih slucajno otvorio oci sav taj put bih nestao i sto je najgore izgubio bih se negdje u magli sam prepusten sebi i svojim znanjem koje sam stekao slusajuci tebe i te predivne rijeci koje su izlazile iz tvojih mekanih usta.I tako sam koracao trazio te u nadi da ces se pojaviti ispred mene.Da cu ugledati tvoje predivno lice i tvoju mekanu kozu dodirnuti.Odjednom mi se prikazah neka crna tacka daleko u magli,pozurih da vidim sta je.Ali kako sam sve brze i brze koracao ta crna tacka je nestajala.Stadoh na trenutak da razmislim mozda si to ti bila,mozda si tom tackom pokazivala mi put da ne zalutam.Magla je bila sve jaca i jaca a ti si me tjerala naprijed.Gledajuci tu tacku morao sam krenuti naprijed,ali ona se sve vise i vise suzavala.Tako bRzo je nestajala,da sam ja isao sve brze i brze u nadi da cu je stici.Nije me bilo briga hocu li zakaciti na kakvu granu ,nit me je bilo strah icega sto bih me zadrzalo pa makar na minut,ali bas taj minut je bilo dovoljan da ta crna tacka nestane,nestane negdje koda je ko nasao prije mene.I dodjoh na kraj puta,polako se je magla razilazila,a ja sam jedva cekao da vidim tebe.Tu tacku za kojom sam isao,snazno trcao pomislio sam eno je.Nasao sam je ali dogodilo se neocekivano.Kako se magla razilazila sve je postajalo jasnije i cistije.Polako mi se pokazivao put i ono drvece koje je jadno savilo svoje grane kao da place.List koji je jedva cekao da padne na zemlju uzeo sam ga u svoje ruke i vidio sam tebe kako places.Napokon sam te nasao rekao sam sebi ali neka tako jaka kap padnu mi na lice.Ubrzo zatim i druga,i treca,pogledah u nebo a ono svo sjaji.Vidim tebe kako mi govoris uzmi taj list.Taj list ce te podsjecati na mene kad umrem.Zatim poce jace da pada a ja zbunjen neznam sta cu,gdje da krenem.Iznenada se probudih,svatih da je bio samo san iz kojeg nisam zelio da se probudim.Draga ,bila je tu kraj mene,pogledah je a ona spava kao ono malo nevino bice kad se rodi.Shvatio sam necu te vise nikada napustiti,i okrenuo sam se lagano na stranu da spavam.