После извесног времена видиш суптилну разлику између дати руку и заробити душу. Неко схвати да љубав не значи спавати са неким и да дружење не значи сигурност, да пупољци нису одговор и поклон није обавеза и почињеш прихватати грешке уздигнуте главе и широм отворених очију. И научиш планирати данас јер сутра је несигурно, а будућност се може распасти на пола пута и после извесног времена схватиш да, ако претераш, Сунце пече до бола. Тако неко засади цвет у своме врту и украси властиту душу уместо да чека да му цвет буде поклоњен И схватиш шта заиста можеш поднети, колико си заиста јак, колико вредиш... и тако учиш, учиш… и сваким даном учиш… С временом увиђаш ко је у стању волети те са свим твојим манама, без жеље да те мења, и ко ти може пружити сву срећу коју желиш. С временом научиш да реч изговорена на растанку може повредити за цео живот… С временом научиш да се свако може извинити, али опростити могу само велике душе. С временом схватиш да је време проживљено са неким непоновљиво. Научиш да онај који не поштује и понижава друге, прије или касније, буде и сам вишеструко понижен. С временом научиш градити свој пут данас, јер сутра ко зна шта ће бити… С временом научиш да нема ни будућности ни прошлости; постоји само садашњост која се догађа баш у овом тренутку… С временом ћеш видети да, без обзира на то што си срећан са особом која је поред тебе, очајнички желиш оне који су до јуче били са тобом, а отишли су. С временом ћеш научити опростити, молити за опроштај, рећи да волиш, рећи да желиш, рећи да ти је потребно и рећи да желиш бити пријатељ, јер пред крај живота је за то касно и нема више смисла. Нажалост, само с временом… Хорхе Луис Борхес

Like! 17