Moja sreća izašla je na velika manastirska vrata .Bosonoga.Metalne dveri su otvorili delom kumovi i trubači .Ona je moj san ,nezakopčana dva dugmeta tek toliko da košulja bela nepotamni od zavidnih urokljivih pogleda.Pregršt tamjana u dzepu ,blagoslov na usnama sa svetinja i koga prvo poljubiti?
Preneti ljubav,zdravlje spasenje.Kiša se šalila.Vetar je uporno gasio sveće koje sam namenjivao.Nije gubio sekunde ,Nojeva barka bi zaplovila ali prazna a sta onda vredi potop...Bog me pogledao još jednom.Bogu hvala.

Like! 9