J E D N O M

Jednom kad ugledah sivilo dana
Shvatih da biću večno sama
I pružih korak...korak ka' sreći
A' mogao je biti veći...
Suzom zalih pupoljak ruže
Molih sve nesrećne da mi se pridruže
Pred nama staješe beskrajna tama
Znali smo da je sreća davno za nama.

I melanholija zapada tromo nas je vukla
Sva veza sa stvarnošću konačno je pukla
Ranjeni u ljubavi izgubljeni u sanjarenju
Gledali smo ka istoku.............
Ko' da sa novim danom dolazi radost
A' jasno nam je bilo da umire mladost.....

Like!