Zemaljsko resenje
Zoran Jovanovic Kas


Sirius 38 avgust '79

Kad je krenuo na zadatak se je izgledalo jednostavno. Spustiti se, uspostaviti kontakt, sakupiti podatke, vratiti se. Mozda bi ovo sve zaista i bilo tako da taj prvi kontakt niju uspostavio sa Ave.

Sreo ju je u restoranu jednog motela na putu E-5. Sedela je sama za stolom i on joj je prisao zeljan da sto pre pocne svoju misiju. Pristala je da ga poveze u grad. Usput je ispricao unapred svoju pripremljenu pricu. O velikom novcu koji je nasledio od bogatog ujaka. Zelji da se tu na obali okeana odmori, razonodi. Ona, cini se, nije bila impresionirana. Ipak, pristala je da se to vece ponovo sastanu.

Unajmio je kola u hotelu i pred njezinim stanom bio je u dogovoreno vreme. Dok je cekao, posmatrao je ljude koji su prolazili ulicom. Bili su nekako mali, neugledni. Svojom sportski skladnom figurom on je delovao pomalo neuobicajeno, tudje. Mozda je upravo to i privuklo Ave?

Kada s epojavila jedva ju je prepoznao. Izgledala mu je sasvim durgacijom. Nekoliko sekundi u svojoj memoriji trazio je odgovarajucu rec. Da, bila je lijepa.

Vece su proveli u nekom restoranu na obali. Razgovarali su o obicnim stvarima, slusali muziku. Kad je na rastanku predlozio da se kroz nekoliko dana ponovo nadju ona se nije usprotivila. Dao joj je broj telefona u hotelu i odvezao se kuci.

Telefonirala mu je vec sutradan. Osecala se usamljenom. Otisao je odmah, iako mu znacenje te reci nije bilo sasvim jasno. Na rastanku, oko ponoci, poljubila ga je u obraz. On joj nije uzvratio. Bio je to sasvim cudan, za njega, nepredvidiv gest.

Poceli su da se vidjaju cesce. Njeno drustvo bilo mu je sve draze. Uzalud je pokusavao da nadje objasnjenje za tu situaciju. Posle mesec dana Ave ga je pozvala da predje k njoj. Prihvatio je.

U medjuvremenu, trudeci se da bude sto efikasniji, sakupljene podatke ostavljao je svake sedmice na dogovoreno mesto. Brod njegovih sunarodnika uvek je bio tocan.

Prolazili su dani, meseci. Ave ga je vodila na mesta koja je voleola, u muzeje, galerije. Sve se to odlicno uklapalo u prirodu njegove misije. Ipak, javise se radovao nocima u njenoj kuci. Bio je to za njega sasvim novo iskustvo. Saputanja u mraku, milovanja, postala su mu neophodna. Kao hrana. Kao san.

A onda jedne noci, dok su lezali u krevetu, Ave mu je postavila pitanje koje ga je uznemirilo. Ne nije ni pomisljao da se ozeni njom. To nije bilo predvidjeno ni u joednom delu programa njegovog boravka na Zemlji! Izbegao je odgovor i setio da je time povredio Ave. Bilo mu je neizmerno zao. Postao je svestan da tako vise ne ide. Njegove redovno sedmicne izostanke bilo je sve teze objasnjavati. Posle dugog kolebanja, najzad se odlucio.

Zatraio je od svojih da mu daju pristanak za produzenje misije. Odbijen je s motivacijom da za tako nesto nema potrebe. Dobrim delom vec je zavrsio posao zbog kojeg je poslan. Odlucio je ipak da ne odustaje. Danima je razmisljao kako da predpostavljenima objasni prave motive svoje zelje da ostane. Ali kako nekom ko nije ni cuo za osecanaja, objasniti sta je to ljubav?

Zovot sa Ave, postao je mora. U njega se uvukao strah da prilikom nekog razgovora, jednostavno, nece izdrzati. Da ce reci sve. Izdati.

Poslednjih nedelja, pred povratak, povukao se u sebe. Govorio je malo a svoja zakopana osecanja koja je Ave tako spontano i snazno probudila, iskazivao je dugim bolnim pogledima. "Mozda postoji neko, meni nepoznato, ljudsko resenje?", mislio je u ocajanju. Voleo je prvi put u zivotu i zeleo da to osecanje zauvek zadrzi u sebi. Ta neobicna, nemoguca, ljubav ucinila je njegov pravi zivot tamo medju zvezdama praznim, tudjim, dalekim.

Na dan odredjen za povratak i Ave se, mozda predosecajuci nesto, probudila snuzdena. Doruckovali su u tisini. Pri odlasku, pokusavajuci da se nasmesi, doviknula mu je sa vrata: "Ako se dvoje vole - nista, nista na ovoj Zemlji, ne moze im stati na put".

Na mesto sastanka otisao je ranije, ostavio svoj poslednji izvestaj i vratio se u Avin stan. I dok mu je metak svom silinom parao koru mozga, u hiljaditom delu sekunde, jedna misao uspela je da umakne i rodi poslednju, glupu, ludsku nadu da je za njegov odlazak iz zivota, mozda postojao neki drugi, manje bolan nacin.

Like!