музика из филма "моја африка" за који сам први пут позван у биоскоп,али ме моји нису пустили...тужан и бесан,остао сам кући...у ствари изашао сам напиље и шутирао лопту о зид комшијине куће,док се није пробушила...буахахахахах!!!

снимљен '85те,убрзо се приказивао и у београду...

позвала ме је другарица са којом са седео у клупи,"преписивао" сам од ње,али сам је штитио уз помоћ другова из нашег одељења,од "насилника" из других одељења којима су биле занимљиве њене кикце за чупање и бојице да их потроше...

увек сам био поштено награђен погледом тих небо плавих окица :)

шта да вам кажем?од малих ногу сам ту за девојчицу/даму у невољи ;)

то је било оно бајковито време,парченце детињства када смо стварно делили колач и сок по пола,за ужину,не јер нисмо имали,него нам је то био начин да се још више повежемо,дружимо,проводимо време заједно,у школи и ван ње,јер смо сви били из краја,ишли једни код других кући,не само на рођендане,него сваки дан...

мислили смо да ћемо бити нераздвојни заувек...

после се одселила из краја,променила школу,живела и живи живот,чини ми се баш онако како сам и замишљао да ће живети...не баш до детаља,некада срећна,некада тужна,али мислим да може да бира,да не би пуно променила...

шта је сада са њом,где живи?чиме се бави?да ли се удала и има децу?...

о то ме можда неки други пут,овај пут само песма која ме је у тренутку подсетила на њу и те оке :)

http://youtu.be/HF-0XZYBiPw

вас ово не занима,али мени је дошло да напишем нешто,па сам то и урадио :)

Like! 11