Agonicno "kopajuci" i nogama i rukama da dosegne nesto sto je vec van njegovog domasaja.

Kako neko ne savrsen moze tragati za savrsenstvom?

I sta onda?Sta bi bilo onoga trenutka kad bi je konacno "posedovao"?Sta posle?

Savrsenstvo je corsokak,koji je svemoguci bog u svojoj mudrosti postavio van nasega domasaja.

U svoj svojoj beskrajnoj milosti,prema nama ne savrsenim "pojavama" koja su savrsene sudije za tudje ali ne i za svoje grehe.Ja prezirem savrsenstvo,jer upravo ta njena ne savrsenost cini je savrsenom.