Re: Branislav Nušić - Vlast

Vlast

Branislav Nušic

Odlomak iz drame

------------------------------------------------------

Arsa: U tome se, vidiš, i sastoji vlast: da umeš s visine govoriti, da bi ovi dole osetili koliko su niži.
Miloje: Kako to s visine? To ne razumem!
Arsa: Eto, vidiš, nas smo dvojica ravni; ne možeš ti meni ni ja tebi s visine govoriti, ali... (Uzme jednu šalmicu i metne je pred Miloja.) Popni se, molim te!
Miloje: Ama...
Arsa: Popni se, kad ti kažem! (Pošto se Miloje popeo): Osećaš li sad da se viši od mene?
Miloje: Pa osećam.
Arsa: E, vidiš, to je, recimo, prvi stepen vlasti: sreski načelnik ili predsednik opštine u sreskoj varoši, ili tako nesto. Ja ostajem dole, ja sam narod, a ti, ti si viši od mene, ti si, recimo, državna vlast. Vidis li preko moje glave?
Miloje: Vidim!
Arsa: E, pa to toliko! Vlast treba da gleda narod preko glave. To ti je, tako reći, prvi stepen; a sad, popni se na ovu stolicu.
Miloje: (brani se) Ama, čoveče božji, gde ću ja...?
Arsa: Penji se, molim te, penji se!
Miloje(nevoljno, ali se popne).
Arsa: A sad, je l' osećaš da si još na većoj visini?
Miloje: Osećam.
Arsa: To je, recimo, visina okružnog načelnika ili narodnog poslanika. Ja, narod, gledam tebe u trbuh, a ti mene?
Miloje: U teme!
Arsa: Tako je! Ali sad, prijatelju moj, sad tek ima da vidiš...
Miloje: Sta sad, pobogu brate?
Arsa: Sad ćeš tek da vidiš šta znači to s visine govoriti. 'Ajde, 'ajde, popni se na sto.
Miloje: Ama nemoj, pobogu čovece!
Arsa: Sve ovo dosad ti ne vredi bez ovoga, jer to je, vidiš, ministarska visina; treba da vidiš kako se s te visine gleda.
Miloje: Ne treba mi, šta će mi to?
Arsa: Popni se kad ti kažem! Nije to ništa, samo zakorači, ako hoćes pravilno da shvatiš. 'Ajde, 'ajde!...
Miloje: O, brate!... (Penje se vrteći glavom.)
Arsa: E prijatelju, šta vidiš sad?
Miloje: Ne vidim ništa.
Arsa: Tačno, tačno! Vlast s te visine ne vidi ništa. A vidiš li narod, odnosno mene?
Miloje: Vidim te onako ispod oka i, pravo da ti kažem, izgledaš mi mali.
Arsa: I ovako kad uspravno stojim, a kad me ono, što ti kazeš, žacne u kičmu pa se pogrbim? (Sagne se.) Pogledaj!
Miloje: Izgledaš mi još manji.
Arsa: (uspravi se i stane uz njega) A ja, vidiš, kad pogledam tebe, ne vidim ti glavu, jer si na velikoj visini; zato, vidiš, narodu i izgleda da vlasti nemaju glave, jer je ne vide.
Miloje: More, da siđem ja, meni se vrti u glavi.
Arsa: Hoće i to; na ministarskoj visini hoće kojiput da se vrti u glavi.