...kada Balaševićevi redovi pogode.I potpuno se pronađeš u njima..





''Sve se ređe usuđujem da zaronim u sebe...
Jer tamo zagluvim...
Oči se prepune do vrha...
I suze se začas raspu kao pokidane niske...
Po sobi...
Po celom svetu...
I ne mogu ih sakupiti do jutra...''

On se verovatno tačno seća na kom smo se sastanku poljubili...
Ja, priznajem, ne...
Jer svoj život sam počela da brojim tek od tog poljubca pa nadalje.''

''..S tugom jednostavno treba umeti...
Tuga je kao starica koja prodaje karafile po kafanama,samo se uporno moraš praviti da je ne primećuješ pa će se kad tad okrenuti i otići,iako ti se u prvi mah čini da će zauvek cvileti kraj stola...
I,pazi...
Pokloniš li joj samo mrvicu pažnje neće se smiriti dok ti ne uvali čitavu korpu...
I onda si gotov...
Jer Tuga nikada ne zaboravlja lica galantnih mušterija...
I nikada te više neće zaobići...''


''Za sedam jeseni, koji minut posle pola jedan, jedan ili pola dva, i ona će negde zastati pod zamuckujućim plavim neonom sa reklame iznad izloga prodavnice modne obuće. i onda će znati.
Sivi dah uspomene pažljivo će oduvati prašinu sa smešne stare ogradice od posesivnosti koju sam jednom uzalud dizalo oko skrivenog senovitog vrta u kom su pupile njene ambicije.
Uzdahnuće, verovatno. Čestice sjaja rastopiće joj se načas u pogledu, kao odraz udaljenih zvezda u vodi. Biće sama, nadam se.
Jer, tad će se u ritmu njenog pulsa možda pojaviti ona uznemirena i ključna sinkopa koju sam poslednjih dana uzalud osluškivao u odjecima naših tišina. Tišina. Da.
I onda će znati da je jedina koju sam ikad voleo. Da sam sve druge voleo tamnom stranom srca. Štedeći se. Učeći se kako ću najbolje voleti nju. Kada je konačno nađem.''



Iz knjige-Jedan od onih života-Đ.Balašević


dedicated to... Someone..





S.

Like! 8