Dragi Karikasi unapred ispricajte to sto ne pricam srpski pa zatoa moj blog cu da biti na makedonski
Рано ден.
Сонцето ги придава рацете
до моите очи.
Уморно ги отварам
и чувствувам нов свеж воздух
од отворениот прозорец.
Капките по лицето од ладната вода
течат во неповрат.
Се е исто како и претходно.
Ритамот на животот
ме води по истекот
на сончевите зраци.
Чекори.
Кон таму кај што припаѓам
и јасно наслушувам како сонот
осаменоста ми ја носи.
Još nema komentara.
Ostavi komentar, započni diskusiju!