Divlje voće predstavlja pravi arsenal i bogatstvo zaštitnih materija: vitamina, biljnih kiselina, oporih materija (tanina), raznih soli i drugih lekovitih sastojaka. Najviše se ceni rumeno, crveno, narandžasto i žuto voće, koje je oporo i kiselo. Najpoznatiji su: kupina, malina, mukinja, mušmula,oskoruša,  šipak, šljiva, trešnja, trnjina, zova.
KUPINA (Rubus fruticosus) – plod je boba izuzetne dijetske (minimalni sadržaj proteina i masti) i tehnološke vrednosti (sok, sirup, vino, slatko, džem, sirće, rakija). Koristi se u sirovom i prerađenom stanju. U 100 g svežeg ploda sadrži: šećer (ravnomerno fruktozu i glukozu i do 1% saharozu), mineralne materije (50% čini kalijum, zatim kalcijum, fosfor, sumpor i gvožđe prosečno do 1%, provitamin A, vitamine grupe B (B1, B2), vitamin C (prosečno 16 mg), PP, organske kiseline (najveći procenat jabučnu, zatim vinsku, limunsku i oksalnu kiselinu), tanin, pektin, sluzi i visok procenat celuloze.
Lekovita svojstva: svež plod pomaže varenje, efikasan je protiv svih slabosti želuca (naročito u kombinaciji sa crnim vinom, šećerom i cimetom). Sprečava pojavu povraćanja i mučnine. Plod hladi, osvežava i krepi. Sadržaj celuloze štiti protiv zatvora (opstipacije).
Kontraindikacije: kod gihta i kamena u bubregu treba izbegavati konzumiranje kupina, jer oksalna kiselina može pojačavati postojeće tegobe.

Kupinovo vino

Ima veliku zdravstvene važnost: protiv anemije, a u formi toplog napitka veoma je važno sredstvo u lečenju nazeba, influence i bronhijalnog katara.

Potrebno:
10 kg kupina
1 kg šećera (zavisno od slasti kupine)
vinski kvasac (prema uputstvu)

Priprema:
Vino se priprema po tehnologiji dezertnih vina od grožđa (ukus i kvalitet se popravlja dodavanjem određene količine šećera. Kvalitet vina zavisi od prisutne količine organskih kiselina u plodu. Kupine sa plavo obojenim bobicama imaju znatno manje kiselina od crnih ili kultivisanih sorti, pa se ne razređuju vodom. Izmuljanim bobicama (kljuku) dodaje se selekcionisani vinski kvasac i šećer. Ako se ne uskladi odnos kiselina i šećera i ne sprovede kontrolisano vrenje, veliki deo voćnog šećera ne može se pretvoriti u alkohol.

Kupinovača

Potrerbno:
25 dg zrelih plodova kupine
25 dg žutog šećera
1 l kvalitetne jake rakije (prepečenice)

Priprema:
U teglu usuti oprane i oceđene plodove kupine, posuti žutim šećerom i preliti rakijom. Teglu povezati gazom i ostaviti da stoji izložena suncu 6-8 nedelja. Posle toga rakiju procediti i uliti i manje flašice i hermetički zatvoriti. Koristi se 1-2 čašice dnevno.

MALINA (Rubus idaeus) – sadrži šećer, pektin (pomaže kod varenja), minerale gvožđa (veoma važan za izgradnju krvi), vitamin A, C, E, limunsku, jabučnu i mravlju kiselinu, tanin i sluzi. Malina se brzo kvari pa se preporučuje da se posle branja odmah utroše ili zamrznu, jer lako propadaju.



MUKINJA (Sorbus aria) – dugovečno drvo srednje visine, kruna je jajastog oblika. Cveta tokom maja belim cvetovima, a u jesen je krase brojni žutocrveni okrugli plodovi (nalik na male jabučice).



MUŠMULA (Mrespilus germanica) – sadrži šećer, pektin, mineralne sastojke, karoten, vitamin C, tanin, jabučnu, vinsku i limunsku kiselinu.



OSKORUŠA (Sorbus domestica) – sadrži šećer, pektin, tanin, karotenoid, vitamin C, organske kiseline (jabučnu, vinsku i limunsku) i gumu.



ŠIPAK, divlja ruža (Rosa canina) — čaj od šipka je najprijatniji, najzdraviji i najlekovitiji. Sadrži tanin, karoten, limunovu i jabučnu kiselinu, šećer, masno ulje, pektin, etarsko ulje i vitamin C. Koristi se zreo plod. Posle berbe plodovima otkinuti peteljku i odrezati cvetnu ložu, a zatim ga osušiti i čuvati u platnenoj vrećici. Pre upotrebe treba ga zdrobiti, jer se na taj način najbolje sačuvaju njegovi lekoviti sastojci (vitamini, minerali, kiseline, tanini i druge korisne materije).
Drugi način sušenja: čim se šipak ubere, oštrim nožem se po polovini uzdužno raseče, odstrani se unutrašnji sadržaj i polutke se osuše u hladovini na promajnom mestu.
Za brzu pripremu, prijatan napitak (manje lekovit) od šipka se može pripremiti tako, što se ista količina celih plodova prelije sa 3 dl ključale vode, poklopi i drži na toplom mestu 15—20 minuta. Nakon toga se ocedi i zasladi.
Klasična priprema čaja: u 2—3 dl ključale vode staviti 1 kašiku zdrobljenog šipka, promešati, poklopiti i tako ostaviti oko 2 sata na toplom mestu. Nakon toga procediti kroz nekoliko strukova čiste gaze ili guste pamučne tkanine i po potrebi zasladiti medom.



ŠLJIVA DIVLJA (Prunus pseudoarmeniaca) – plod je manji od kultivirane, svetlo ljubičaste do tamno crvene boje. Raste samoniklo po šumama. 100 g ima 48 kalorija. Sadrži 14% vode, celuloze, pektina, organislkih kiselina (jabučna, limunska), vitamine C, grupu B i antocijane. Od minerala bogata je kalijem.
U našoj nacionalnoj kuhinji retka su jela u kojima se kombinuje voće sa povrćem, kao i slatko i slano, ali to je stalna konstanta raznih evropskih kuhinja.

Evo nekoliko primera:
– desert, poslužiti kuvane šljive u crvenom vinu sa dodatkom malo šećera. Kada se ohlade umešati sok od limuna.
-- dodatak bezgflutenskom hlebu, ispeći u pećnici 20 dg polovina šljiva (bez koštica), dok se ne naboraju. Ohladiti ih i staviti u testo bezglutenskog hleba. Peći u zagrejanoj pećnici na 200oC da površina hleba porumeni.
– za voćni jogurt, oljuštiti nekoli šljiva, izvaditi koštice, sitno iseckati, umešati u običan jogurt i zasladiti medom.

TREŠNJA DIVLJA (Prunus avium) – potiče od domaće koja je vremenom podivljala i raste samoniklo. Isključivo se javlja kao pojedinačno stablo, ugrožena je i zakonom zaštićena. Plod divlje trešnje je okrugla mesna kištunica, crvene do crnoljubičaste boje, veoma zdravo voće. Plod je nešto kiseliji u odnosu na domaću trešnju. Jede se sveža, pogodna ja za pripremu džema, kompota i sl. U 100 g ploda ima 60 kalorija. Sadrži 80% vode, celuloze, pektina, organskih kiselina (jabučna, limunska, vinska), vitamina C, B i karotina. Od minerala bogata je kalijem.
Napomena: nezrele trešnje sa s tvrdom kožicom treba izbegavati jer su teško probavljive i izazivaju poteškoće organa za probavu. Ne preporučuju se trešnje jesti pre obroka jer njihova lužnata reakcija koči izlučivanje probavnih sokova (naročito otežava probavu mesa). Seme trešnje sadrži glikozid, amigdalin koji razvija otrovnu cijavodičnu kiselinu
Lekovita svojstva ploda (bez koštice): u svežem stanju otklanja fizičku i umnu iscrpljenost, brzo deluju kod neraspoloženja. Peteljke ploda su bogate taninom, gorkim materijama, organskim kiselinama, folinom, šećerom i mineralima,, što omućava izlučivanje mokraće i izbacivanje kamenca iz bubrega i mokraćne bešike.

Čaj od peteljki trešnje

Potrebno:
1 šaka peteljki
1 l vode

Priprema:
U ključalu vodu staviti peteljke, kuvati 2 minute, poklopiti i ostaviti 15 minuta, ocediti u piti u gutljajima u toku dana.

TRNJINA, trnina (Prunus spinosa L.) – zreli plod je koštunica okruglastog oblika tamnoplave boje, do gotovo crne, veličine oko 1 cm, prekrivena beličastom voštanom peteljkom. Zreli plod posle nekoliko promrzavanja gubi oporost i stežućI ukus. Plod sadrži 5-6% invertnog šećera, pektin, 20 mg vitamina C, mnogo tanina, 2% organskih kiselinina (jabučna i dr.) i vodu. Plodovi dozrevaju u avgustu i na granama ostaju sve do proleća. Meso im je zelenkasto, trpko i kiselo, a mogu se jesti kada 2-3 puta promrznu. Plodovi se beru potpuno zreli (gotovo prezreli) i mogu se sušiti u pećnici na temperaturi oko 40-45oC. Nedovoljno osušeni plodovi mogu ubuđati i postati neupotrebljivi. Plodovi trnjine se mogu pripremiti na razne načine: u voćne sokove, komptote, želee, vino, rakiju, sirće, liker ili vrlo ukusan pekmez.
Lekovita svojstva ploda: deluje septično (zbog sadržaja tanina), protiv proliva, isceđen sok deluje na zapaljenu sluznicu organa za varenje, a u obliku kompota dobar je kao tonik.



ZOVA, bazga (Sambucus nigra) – cvet sadrži: sambunogrozid, rutozid, tanin, etarsko ulje, smole, holin, organske kiseline, ruzin kobalt i mineralne sastojke. Plod sadrži: belančevine, tanin, pektin, antocijan, jabučnu i limunsku kiselinu i sluz.
Od cvasti (cveta) zove se priprema sirup, a od potpuno zrelih, ukusnih, crnih (ili tamno ljubičastih) bobica kuva se sok prijatne arome ili džem. U kulinarstvu se od zrelih bobica kuva supa i pravi ukusna kaša.
Napomena: sirove bobice obavezno treba kuvati, jer obiluju otrovnom supstancom koja izaziva mučninu, povraćanje i dijareju.

Obogaćeni sirup od zove

Potrebno:
40 cvetova zove
5 + 2 l vode
50 g limuntusa (5 kesica)
3 + 2 kg šećera
1 kg limuna
5 g konzervansa

Priprema:
U 5 l prokuvane i ohlađene vode umešati limuntus i potopiti krune cvetova zove. Cvetovi treba da stoje u vodi 22-24 sata maksimalno i nekoliko puta u toku dana promešati. Sok zove procediti, usuti 3 kg šećera i mešati da se otopi. Drugo, u 2 l kuvane vode usuti 2 kg šećera i mešati da se otopi. Dodati sok od limuna, kuvati još 2 minuta i ohladiti. Oba sirupa pomešati zajedno, umešati konzervans i sipati u čiste boce. Čuvati na hladnom i tamnom mestu.

Like! 13