Svako divlje voće predstavlja pravi arsenal i bogatstvo zaštitnih materija: vitamina, biljnih kiselina, oporih materija (tanina), raznih soli i drugih lekovitih sastojaka. Najviše se ceni rumeno, crveno, narandžasto i žuto voće, koje je oporo i kiselo. Najpoznatiji su: divlja kruška, divlja jabuka, dunja, oskoruša, mušmula, šumska jagoda, malina, borovnica, drenjina, trnjina, brekinja i dr.

Priprema voćnih sokova

Sveže divlje plodove izgnječiti i sok ocediti. Prokuvati ga da ključa 5—10 minuta i dodati 1 g natrijum-benzoata na litar slatkog voćnog soka. Razlije se u čiste suve boce i čuva na hladnom i tamnom mestu. Ovaj voćni sok je prirodni multivitaminski napitak visoke vrednosti.

Čaj od divljeg voća

Pojedini (ili mešani) plodovi suvog divljeg voća koriste se za pripremu odličnog voćnog čaja. Svaka vrsta voća se pojedinačno priprema. Opere se, očisti od semenki i sitno iseće. U tankom sloju se suši nekoliko dana na suncu, a zatim se dosuši u pećnici, pazeći da ne pregori. Osušeno voće se hermetički upakuje (jer uvlači vlagu) i čuva na tamnom mestu.
Lišće samoniklog bilja pojedinačno ili u kombinaciji, koristi se umesto poznatog ruskog ili kineskog čaja. Najpoznatije samoniklo bilje za pripremu čaja je: šipak, lišće kupine, šumske jagode, ribizle, maline, ogrozda, lipov cvet i dr.

BOROVNICA (Vaccinium myrtillus L.) – sadrži šećer, pektin, limunsku, jabučnu i ćilibarsku kiselinu, vitamin C, karoten, arbutozid, holin flobatanin i sluzi. Niskog je žbunastog rasta sa plodovima tamnoplave boje, prijatnog i specifičnog ukusa. Plodovi se koriste u svežem, kuvanom i prerađenom stanju kao voćni sok, pekmez i u osušenom stanju.. Od borovnice se pravi i vino.



BREKINJA (Sorbus torminalis L.) – drvo je srednje bujno, visine 12-16 m jako razgranate krune. Cveta u maju i junu, cvetovi su bele boje, skupljeni u cvast-gronju. Plod brekinje je koštunica, najčešće kruškastog oblika smeđe boje, sa svetlim tačkicama, sazreva u septembru. Izuzetno je bogat suvom materijom. Sadrži skrob, šećer, minerale, vitamin C, karotenoid, tanin, pektin i organske kiseline. Plodovi se koriste u ishrani. Sveži plodovi su trpkog ukusa. Posle mrazeva u fazi gnjilosti postaju kašasti, slatki i ukusni.
U tom stanju se koriste za jelo i preradu u pekmez, marmeladu ili kompot. Od osušenih plodova pravilo se i brašno.
Lekovita svojstva: sadrže mnogo tresalovine koja se koristila za smetnje u probavi i zaustavljanje proliva.



BRUSNICA (Vaccinium vitis idaea) – raste u četinarskim i mešovitim lišćarsko-četinarskim šumama, najčešće sa borovnicom (rasprostranjena je u severnoj Evropi, Aziji i Severnoj Americi). Pripada rodu srodnih brusnica: severna brusnica (Vaccinium oxycocus L.) koja ima tamnocrvene, često pegave kisele bobice (rasprostranjena je u Severnoj Americi, Aziji i srednjoj Evropi) i američka brusnica (Vaccinium macrocarpon Aiot.), čiji su plodovi ružičasti do tamnocrveni (rasprostranjena je u severnoistočnom delu SAD). Plodovi naše brusnice (Vaccinium vitis idaea) su mnogosemene ukusne loptaste, crvene i sjajne bobice, koje su odlična hrana. Beru se krajem leta. Plod sadrži oko 10% ugljenih hidrata, do 7% šećera, organske voćne kiseline (limunska, jabučna, bebzojeva), vitamine (naročito vitamin C) ,glikozide, pektine, tanine, antocijan (boje) katehina, triterpena, minerale koje podstiču apetit, a baktericidne materrije ublažavaju groznicu i mnoge stomačne tegobe. Sirove bobice su vrlo kisele i treba ih koristiti samo kuvane, jer se nakon toga razvije njihov karakteristični prijatno oporokiselkasti ukus. Bobice se koriste sveže, za pripremu kompota, slatkog i soka
Lekovita svojstva: ima antibakterijsko dejstvo, čisti masne naslage u krvnim sudovima, podiže nivo dobrog holesterola (HDL), sok ploda se daje obolelim od groznice, kod lakšeg oblika povišenog krvnog pritiska, proliva, za bolji apetit i pospešivanje izlučivanja mokraće.



DRENJINA (Cornus mas) – sadrži šećer, vitamin C, organske kiseline, glikosalnu kiselinu, tanin, pektin, sluz. Plodovi se koriste usvežem i osušenom stanju.



DUNJA (Cydonia oblonga) – sadrži šećer, masno ulje, jabučnu i limunsku kiselinu, vitamin C, pektin, amigdalin, emulzin, protid i sluz.



DŽANARIKA (Prunus cerasifera) – plodovi su manji, crvene, narandžaste ili druge boje, jajastog oblika. Sadrže minerale: dosta kalijuma, fosfora, magnezijuma, vitamine: A (beta karotin), B grupu i vitamin C. Plodovi se koriste za pripremu čorbi, odlični su za zimnicu (naročito kečap).
Lekovita svojstva: deluju laksativno.

Slatka čorba od džanarika (slivenica)

Potrebno:
50 dg plodova džanarike
3 kašike mlevenog kukuruznog brašna
1 kašika meda
1 veza luka vlašca
so

Priprema:
To je slatko-kisela čorba koja se služi hladna. Zrele plodove staviti u malo vode i kuvati da se potpuno raskuvaju. Propasirati, odvojiti koštice i ljuspe. Ponovo staviti u sud, vratiti na plotnu i umešati fino mleveno kukuruzno brašno razmućeno u hladnoj vodi. Kada provri, dodati vodu do željene gustine malo posoliti i kuvati još nekoliko minuta, a zatim skloniti s plotne. Ohladiti, zasladiti medom i posuti sitno seckanim vlašcem. Služiti hladno sa kriškom bezglutenskog hleba.

Kukuruzni hleb sa džanarikom (pestilj)

Potrebno:
2 kg džanarika
1 kg finog kukuruznog brašna
malo soli

Priprema:
Džanarike staviti u sud i na ugrejanoj plotni srednje temperature ostaviti da provri, da plodovi puste sok. Sud skinuti s plotne i propasirati da se odvoje koštice i ljuske. Tečnu masu staviti ponovo u sud, pustiti da provri i tada umešati kukuruzno brašno i kuvati ga, kao svaki drugi kačamak. Izliti ga u plitke sudove debljine oko 1,5 do 2 cm, staviti na jako sunce i pokriti gazom. Kada se prosusi gornja strana, okrenuti ga na drugu stranu. Treba da dobije zagasitu boju i postane tvrd. Čuvati u hladnoj ostavi ili hladnjaku.

JABUKA DIVLJA (Pyrus malus) – sadrži šećer, pektin, tanin, galotanin, vitamine A, B i C, etarsko ulje fosfor, geraniol, acetaldehid, jabučnu, mravlju, karponsku i limunsku kiselinu. Plod je vrlo kiselog ukusa.



JAGODA šumska (Fragaria vesca) – sadrži šećer, vitamin C, katehinski tanin, galotanin, pentozan, flavonoid i etarsko ulje.



KLEKA (Juniperus communis) – plod kleke je bobica koja se koristi kao začin. Miris im je specifičan, prijatno balsamičan, a ukus prvo sladak potom aromatičan. Bobice se beru potpuno zrele (dozrevaju u drugoj godini) i suše u tankom sloju na hladovitoj promaji (nikako na suncu ili u pećnici). Od ploda kleke se priprema i osvežavajuće piće.

Vodnjika

Potrebno:
1 dl (šaka) zrelih klekinja
1 l vode

Priprema:
Drveno bure (ili čabar) napuni se određenom količinom vode i na svaki litar se doda po šaka zrelih klekinja. Sud se ostavi na suncu (ili toplom mestu blizu peći) da klekinje vrenjem uskisnu. Tečnost se procedi u staklene boce i koristi kao osvežavajuće piće.

KRUŠINA, pasjakovina, pasje grožđe (Rhamnus frangula) – plod je jagodičast, naranđaste boje. Sadrži mast, šećer, minerale (magnezijum oksid), izoemodin. vitamine i organske kiseline, tanin, glikofrangulin, gorke materije. Plod krušine sadrži i serotonin, važan za funkciju centralnog nervog sistema.
Lekovita svojstva: redovno konzumiranje utiče na smanjenje stresa i agresivnosti.



KRUŠKA DIVLJA (Pyrus pyraster) – sadrži belančevine, šećer, skrob, pektin, tanin, silicijumsku i fosfornu kiselinu (idealna hrana za mozak), sluz i balastne materije.

Like! 10