U lukovičasto povrće se ubrajaju: beli luk, crni luk, crveni luk i luk srebrnjak. Svaka od pomenutih vrsta ima razne sorte.  

BELI LUK, češnjak (Allium sativum) – koristi se kao hrana (glavica i list dok je mlad), začin i lek. Poseduje posebna karakteristična aromatična svojstva i ljutinu. U količinini od 100 g jestivog dela ima 139 kalorija. Sadrži 6,8 g proteina, 28 g ugljenih hidrata, masti nema. Veoma je bogat mineralima (posebno selenom, kalcijumom, magnezijumom, sumpornim heterozidom, sumpornim eteričnim uljima i cinkom), alicinom (alinom) i vitaminima (prostaglandinom A, grupe B i C vitaminom). Najbolje ga je jesti u sirovom, svežem stanju. Termička obrada uništava skoro sve njegove sastojke, naročito deo vitamina C, vitamina B grupe i lekovite sastojke etarskog ulja. Upotrebljava se kao dodatak jelima, naročito salatama. Mladi luk je prijatnog i osvežavajućeg ukusa. Treba ga koristiti kao prvu prolećnu salatu zajedno sa listom, za predjelo ili kao dodatak drugom povrću, umacima i supama.

Preporuke: dnevna doza 2 čena starog ili 3­-4 stabljike mladog belog luka sa listovima (jesti nekoliko puta u toku dana).

Lekovita svojstva: posebno se ističu antibaktericidna i antivirusna svojstva u borbi protiv različitih infekcija. Poseduje i antioksidativna svojstva ima izražena purgativna i diuretična dejstva. Deluje na organe za disanje, varenje, crevnu floru, rad jetre i žuči, krvni pritisak, iscrpljenost organizma i razne druge bolesti. Blagotvorno deluje na sve žlezde u organizmu, daje snagu i vitalnost organizmu, sprečava senilnost. Poseduje veliku energiju i pripisuju mu se afrodizijačka svojstva.

Kontraindikacije: na bolesni želudac deluje nadražajno.

CRNI LUK (Allium cepa L.) – okruglastog je ili izduženog oblika, meso je bele boje, koju prekriva suva, poput papira tanka, smeđa spoljna ljuska. Od davnina se koristi kao hrana, začin i lek. U ishrani se koristi tokom cele godine: mladi zeleni luk u proleće, nedozrele glavice tokom leta i zrela lukovica preko zime.
Većinu aktivnih materija luka čine sumporne komponente, kao alil-propil, disulfied, flavonoidi (posebno kvercetin i izotiocijanat). Glavice crnog luka u 100 g imaju 46 kalorija. Od hranljivih sastojaka sadrži: 1,3 g proteina, 9.6 g ugljenih hidrata i 0,3 g masti. Prava osnova vrednosti crnog luka potiče od sadržaja minerala (kalijuma, kalcijuma, sumpora, fosfora, mangana, hroma, molibdena, bakra i drugih mineralnih soli) i vitamina (karotina­-provitamina A, B1, B2 C, E, K, P), glikozida, eteričnih ulja i biljnih hormona sa dejstvom sličnog insulinu.

Lekovita svojstva: od davnina je poznat i priznat kao prirodni antibiotik i antipiretik (ima baktericidno i antiseptično dejstvo), prečišćava krvne sudove, obnavlja snagu, deluje na varenje, deluje kod astme (kuvani), bronhitisa, reumatizma... Poželjna je namirnica i na dijabetičkom jelovniku. Kontinuiran unos luka (najmanje dva puta nedeljno.) samnjuje rizik za razvoj raka creva

Kontraindikacije: ne preporučuje se onima koji pate od čira i upale želuca ili ako im je jetra u lošem stanju. Naročito im šteti prženi luk sa zaprškom.

Mladi luk

Sadrži sumpor koji štiti zidove ćelija organizma od napada slobodnih radikala i sprečava začepljenje krvnih sudova. Bogat je mineralom cinka, čiji je nedostatak uzrok stvaranja staračkih pega.

CRVENI LUK (Allium cepa) – gomoljasta stabljika sastoji se od sočnih ljuskavih listova iz kojeg središta izlazi šuplji valjkasti nadzemni deo stabljike (listovi) plavocrvene boje. Po biološkoj vrednosti i lekovitim svojstvima poznat kao i beli luk. Koristi se preko cele godine, mladi luk u proleće, nedozrela glavica u toku leta i zrela lukovica preko zime. Od hranljivih materija najviše ima ugljenih hidrata i zanemarljivo malo proteina i masti. Osušene zrele glavice u kaloričnom smislu znatno su vrednije od nedozrelih glavica. Osnovu biološke vrednosti luka čine minerali (kalijum, sumpor i razni oligoelementi) i vitamini (A, B1, B2, C, E, K, P), glikozidi, eterična ulja, biljni hormoni slični insulinu.

Lekovita svojstva: lekovitiji je nego crni luk, ali deluje slično. Jača srce, čisti krv, povećava apetit, pospešuje izlučivanje mokraće, varenje, odstranjuje gasove, rastvara sluz i deluje protiv grčeva. Nadražuje kožu, pobuđuje prokrvljenost sluznice i izlučivanje sluznih žlezda.

LUK SREBRNJAK (Allium cepa) – pripada porodici crnog luka. Značajna je vrsta lukova koja se koristi mlada u svežem stanju. Listovi mladog luka pristižu od sredine februara pa do kraja aprila, a zrele lukovice od početka juna. Mladi luk je hranljiviji od zrelog i sadrži veće količine vitamina A i C. Zrela lukovica je pogačastog oblika, srednje krupna, bele boje sa ovojnicama na srebrnastim listovima lukovice, Po ukusu je slabe ljutine. Poznato je više sorti: majski srebrnjak, junski srebrnjak, skopski srebrnjak, barleta, sidra i drugi.

Lekovita svojstva: sva lekovita svojstva zadržava u sirovom stanju, pa se preporučuje kao sastojak raznih salata.

POSEBNO OBAVEŠTENJE!

Novozelandski i japanski naučnici uspeli su iskultivirati posebnu vrstu luka pri čijem sečenju ne iritira oči i ne izaziva suzenje.

Novozelandski naučnici su uklonili gen (jednu vrstu enzima) i razvili prototip luka, koji bi se u prodaji mogao naći tek za deset do petnaest godina.

Like! 5