Specifikacija sadrži upotrebljavano jestivo samoniklo (divlje) bilje i služi kao informacija o nazivu divlje jestive biljke, opisu, glavnim karakteristikama i nameni u ushrani ljudi.

I.deo: Artičoka divlja - Luk vlašac
ARTIČOKA DIVLJA (Cynara carduncalis) – koristi se samo cvetna glavica (bez korena, stabljike i velikih listova). Sadrži luteonin i aligenin koji imaju lekovito svojstvo. Priprema se na isti način kao gajena artičoka.
Lekovita svojstva: deluje na krvne sudove, povećava njihovu elastičnost (prvenstveno velikih arterija vrata i nogu). Može se uvrstiti u namirnice koje preveniraju moždani i srčani udar.

BEDRENIKA (Pimpinella saxifraga) – koristi se mladi koren, koji raste na nizinskim livadama i šumskim čistinama. Sadrži etarsko ulje, pimpinelin, tanin, gumu, kumarin, umbeliliferon, saponizid i smolu.

BOKVICA ženska (Plantago major) – sadrži: belančevine, šećer, masna ulja, vitamin C, limunsku kiselinu, tanin, pektin, saponizid, fitoncid, sluzi. Koristi se list koji se bere od maja do septembra.

BORAČ, boražina (Borago officinalis) – listovi su vrlo ukusni mladi. Koristi se kao začin za salatu (naročito od krastavaca), povrće, supe i umake. Plavi cvetovi su jestivi i koriste se za dekoraciju.
Lekovita svojstva: pomaže kod prehlada disajnih puteva.

BOROVNICA, borovnjača (Vaccinium myrtillus) – koristi se sveži ili osušen bobičasti plod, jedu se sveži, ukuvani, kao voćni sok, a pravi se i vino. Plod je tamnoplave boje, sadrži: mineralne materije (magnezijum, kalijum, fosfor), brojne vitamine (provitamin A, B1, B2, B6 i C), šećer, limunsku, jabučnu i ćilibarsku kiselinu, pektin, arbutozid, holin, flobatanin i sluz.
Lekovita svojstva: blagotvorno deluje kod dijareje, za nerve i oči. Napitak (od 120 g ispasiranih bobica pomešanih sa mlakim mlekom) smanjuje nadraženost želuca. Gusto skuvani sok pomaže kod fleka na koži i svraba.
Posebna napomena: ruski naučnici su napravili preparat, prirodnu kombinaciju za očuvanje i poboljšanje vida. On sadrži biološke aktivne materije borovnice (antocijane, organske kiseline, karotin, pektinske materije) i vitamine B1, B2, B6, vitamin C, vitamin P (rutin) i cink

BOSILJAK (Ocimum basilicum) – upotrebljava se samonikli i kultivirani, samo list u svežem ili sušenom stanju kao začinska biljka, naročito u mediteranskoj kuhinji. Koristi se u salatama, supama, jelima od povrća, ribama, umacima i marinadama. Najbolje odgovara u jelima od paradajza, patlidžana, belog luka i sireva. Od listova bosiljka, maslinovog ulja, belog luka, svežeg sira, soli i pinjola priprema se dobro poznati pesto, talijanski preliv za testenine, salate, sendviće.
Miris bosiljka je sastavljen od preko 100 različitih sastojaka eteričnih ulja od kojih u svežem listu ima od 0,02–0,9%, a u suhom stanju i do 1,5%, zavisno od lokaliteta i porekla (države). Listovi imaju intenzivan i veoma aromatični ukus bibera. Sveže listiće iseckati sitno ili ih koristiti cele za garniranje.
Lekovita svojstva: poboljšava apetit, pospešuje varenje, deluje umirujuće, omogućava dobar san, koncentraciju i ublažava upalu. Povoljno deluje na snižavanje šećera u krvi, smanjuje krvni pritisak i holesterol.

BRAŠNJENIK, divlji spanač – male je energetske vrednosti, 54 kalorije u 100 g. Sadrži belančevine, mast, ugljene hidrate, vitamin A i C. Koristi se list na isti način kao i spanać.

BRUSNICA (Vaccinium vitis idaea) – plodovi su sitni crvene bobice, kiselog ukusa. Koristi se kao hrana i poseduje lekovita svojstva. Plodovi brusnice poboljšavaju apetit, a čaj od lista i ploda ima nakiseo ukus sa blagim antibakterijskim dejstvom.

CIKORIJA, vodopija, cigura (Cichorium intybus) – koristi se mlado lišće i koren. Sadrži: 7,7 % suve materije, 0,4% belančevina, 0,13% biljne masti, 4% ugljenih hidrata, mineralne materije (gvožđe, kalijum, kalcijum, magnezijum, fosfor), provitamin A, vitamine B1 i B2, 2,9 mg vitamina C i vitamin K. Osnovni sadržaj korena je inulin (voćni polisaharid), zatim pektin, voćni šećer, skrob i cikorietol. Preporučuje se dijabetičarima zbog sadržaja inulina jer snižava nivo šećera u krvi. Oblik lista je sličan maslačku. Od nje su stvorene nove vrste, kao: rukola, žuta i crvena cikorija, sve vrste radića i krupno mesnati koren, od kojeg se pravi cikora. Uglavnom se koristi za salatu, omlete, kuvano povrće, kolače, čaj i dr. ili kao začin drugim jelima. Pripremljena jela od lišća su specifičnog ukusa. Sušenjem, prženjem i mlevenjem korena cikorije dobija se nekada poznata cikorija (zamena za kafu). Suvi koren sadrži oko 72% ekstrativnih materija, većim delom šećera, zatim inulina 6-7%, gorku materiju intibin i eterično ulje.

ČIČAK (Arctium lappa L.) – za jelo se koriste mladi izdanci, mlade sočne stabljike, listovi i koren biljke. Bogat je mineralnim sastojcima (naročito gvožđem), vitaminima, prirodnim šećerima, naročito skrobom, organskim kiselinama i inulinom. Upotrebljava se presan, kuvan, pržen ili osušen kao dodatak različitim jelima od povrća. Prolećni ili jesenji mladi izdanci nakon što izbiju iz zemlje (skupljeni u martu i aprilu ili u jesen) su mekani i mesnati. Oni sadrže 25-40% vitamina C i oko 11% karotina, malo sluzi, tanina i eteričnog ulja.
Mlade sočne stabljike (seku se pre nego biljka procveta) i peteljke lista ljušte se i koriste sirove u obliku salate, od njih se pripremaju čorbe, variva i pire ili se pohuju. Pre glavne pripreme mogu se prokuvati. Stabljike se jedu i kao desert, prokuvane i ušećerene.
Koren biljke (Bardannae radix) se upotrebljava presan, kuvan, pržen ili osušen kao dodatak različitim jelima od povrća. Koren ima 71 kaloriju, a u 100 g sadrži: 1,33 g belančevina, 0,47 g masti, 15,70 g ugljenih hidrata, oko 45% inulina (posebne vrste šećera), masnih kiselina, fosforne i taninske kiseline, drugih organiskih kiselina, masnog i etarskog ulja. Od svežeg korena mogu da se pripremaju čorbe, varivo i pire. Dužim ukuvavanjem dobija se slatki sirup, pogodan u dijetalnoj ishrani. Osušen koren se može koristiti na razne načine. Napitak sličan kafi priprema se od pečenog i samlevenog korena čička. Može biti i dobra zamena za krompir jer sadrži mnogo skroba. Osušen i samleven koristi se kao dodatak raženom ili pšeničnom brašnu za pripremu hleba, raznih peciva i poslastica. Bere se u avgustu i septembru. Organizmu daje snažnu energiju i deluje okrepljujuće. Slaže se dobro sa ostalim korenastim povrćem, žitaricama i mahunarkama. Pečen i mleven koristi se kao zamena za kafu. U zimskim mesecima se konzerviše mariniranjem ili sušenjem. Koristi se u dijetalnoj ishrani kao ukusno povrće.

ČIČOKA DIVLJA (Helianthus tuberosus L) – krtole čičoke ne sadrže skrob već samo inulin (neka vrsta polisaharida), koji za vreme varenja i razgradnje u organizmu prelazi u fruktozu, prirodni šećer. Fruktoza je najbolji prirodni zaslađivač (dvaput slađi od običnog šećera) koji doprinosi prirodnoj kontroli osećaja gladi.

ČUBAR (Satureja hortensis) – veoma aromatična biljka koja se koristi u malim količinama umesto bibera. Koristi se u svežem i osušenom stanju kao začin za jela od mahunarki, kupusa, mesa, divljači, gljiva, kobasičarskih proizvoda, salate i dr. Odličan je za stavljanje krastavaca i paradajza koje se dodaje uz fino povrće, meso ili ribu, jer njegova eterična ulja preuzmu osnovni ukus namirnica.
Lekovita svojstva: pojačava apetit, ublažava nadimanje i druge stomačne tegobe.

ČUVARKUĆA (Sempervivum tectorum) – sadrži šećer, mineralne soli, jabučnu i mravlju kiselinu, sluz, gumu. Koristi se list, koji se bere od aprila-juna i u septembru.

DRAGUŠAC, potočarka, kreša (Nasturtium officinalis) je samonikla biljka, raste u plitkim rekama, potocima, izvorima, puže ili pliva na vodi. Vršci i listovi finog su i malo gorkog ukusa. Koriste se za salatu, kao dodatak drugim varivima i začin jelima. Bogat je vitaminom C i eteričnim uljem.
Lekovita svojstva: utiče na lučenje probavnih sokova.

ĐUMBIR, ginger (Zingiber officinalis R.) – uspeva u skoro svim zemljma tropskog područja. Raste do 2 m visine, ima velike duguljaste listove i roza cvetove. Koristi se samo koren biljke. Svež đumbir je svetlosmeđe boje, a meso je sočno svetložute boje. Mirišljav je, papren, malo gorči i ima slatkasto-voćnu komponentu. Koren se koristi svež, osušen ili u prahu, kao začin, a ima i lekovita svojstva. Ljutu aromu daju ulje đumbira i eterična ulja. Kvalitet i jačina zavise od sorte, oblasti uzgajanja i perioda branja. U našem području se uzgaja samo japanski, sa manje ljutine i podseća na pomorandžu. Pristaje uz sva jela, pečenje, umake, čorbe i kolače. Ljutkastu aromu daje i kuvanim jelima mesa i ribe, a kombinuje se i sa drugim egzotičnim začinima. Zbog voćne arome može se koristiti i kao dodatak slatkišima (sitnim kolačima, pralinama, desertima, sirupima, likerima, slatkoj zimnici). Đumbir emituje toplotu, pa se tokom zime preporučuje čaj od đumbira. Što se duže kuva jelo je pikantnije. Đumbir je i afrodizijak, grickanjem svežeg ili kandiranog, poboljšava ljubavnu želju i jača potenciju. Najkorisnije ga je oljuštiti, izrendati (ili sitno iseckati) i dodati ga pred kraj kuvanja u jelo (radi blage ljutine).
Lekovita svojstva: otvara apetit, poboljšava probavu. Čaj pomaže kod prehlada i stomačnih problema. Prah uništava ćelije raka jajnika, jer ubrzava proces u kome kancerogena ćelija pod uticajem enzima iz đumbira uništava samu sebe. Nekoliko kolutova svežeg đumbira osvežava kupku. Prethodno kolutove ostaviti da odstoje 15 minuta u ključaloj vodi, a zatim dodati u kupku, koja pobojšava cirlulaciju. Kandirani đumbir pomaže kod mučnine.
Način čuvanja: svež se može očuvati u hladnjaku do tri nedelje ili ga zamrznuti na dužer vreme. Zamrznuti đumbir se lako deli, ljušti i renda.

ESTRAGON (Artemisia dracunculus) – koristi se veoma aromatični list kao začin za supe, jela od paradajza, piletine, ribe i gljiva, testenine, salate i umake. Najbolje ga je koristiti u svežem stanju u malim količinama. Svoj ukus razvija tek u toku kuvanja. Ima blago gorak ukus, sličan ukusu bibera. Mladi listovi se koriste i kao salata. Sadrži 0,1–0,4% eteričnog ulja. Od lista se pravi estragonsko sirće.
Lekovita svojstva: poboljšava apetit.

GAVEZ (Symphytum officinale) – koristi se tamnosmeđi koren, mlado lišće i izdanci. Sadrži: šećer, mineralne materije, osobito vitamin A i C, asparagain, alantoin, etarsko ulje, gumu, sluzi, smole i tanin. Mladi listovi se upotrebljavaju samo u rano proleće dok su nežni i ukusni, pomalo oporog ukusa sličnog krastavcima. Mladi izdanci gaveza su ipak najukusniji. Sveži gavez se ne upotrebljava jer se smatra da se u listovima i izdancima nalaze neki štetni sastojci. Ove štetne sastojke toplota (termička obrada) pri kuvanju potpuno razgrađuje.

HRAST (Quercus) – postoje oko 200 vrsta, a najpoznatiji su: lužnjak (Quercus robur), cer (Quercus cerris), kitnjak (Quercus sessiliflora), medunac (Quercus lanuginosa), sladun (Quercusconfeta), crnika, česvina (Quercus ilex) i dr.
Žir cera se koristio u ishrani ljudi tokom rata i poratnih godina. Pravilo se brašno i ukusan hleb. Kora žira sadrži gorke materije, pa se prethodno peče na 150oC dok ne otpadne, ili se kuva u dve vode.

IĐIROT (Acorus calamus L.) – upotrebljava se za pripremu mnogih jela, likera i desertnih pića, aromatičnih i gorkih rakija. Sadrži etarsko ulje, smole, tanin, amorfne žute mase akorina i malo organskih baza. Najčešće se meša sa korijanderom i koristi u vidu ”ratnog cimeta” ili kao ”ratni cimet”. Etarsko ulje i akorin otvaraju apetit i poboljšavaju varenje.

IZOP (Hyssopus officinalis) – sadrži kalijum nitrat, šećer, etarsko ulje, diosmozid, marubin, pektin, fitosterol, holin, sluzi, tanin i razne soli. Pomalo je gorkog ukusa, podseća na nanu i timijan. Izuzetno je ukusna u jelima od mesa i ribe, kao dodatak u biljnom puteru, majonezu, biljnom ulju, u jelima od krompira i mahunarkama.
Lekovita svojstva: etarska ulja imaju dezinfekciono dejstvo. Čaj od izopa je veoma efikasno sredstvo protiv kašlja.

JAGORČEVINA, jaglac (Primula veris L.) – višegodišnja je zeljasta biljka i javlja se u nekoliko vrsta, ima hranljiva i lekovita svojstva. Rizom im je tanak, izdužen, obrastao žiličastim korenovima. Iz rizoma izbija rozeta od nekoliko listova, a zatim drška i na kraju žuti levkasti cvetovi. Lisna rozeta se formira u rano proleće. Listovi su jajasti ili izduženi, zaobljenog vrha, naborani, dlakavi na naličju. Plod im je valjkasta čaura. Listovi (Primulae folium) sadrži: šećer, vitamine (karoten, vitamin C oko 500 mg%), flavonoid, primaverin, do 2% saponizida, saponin, sluzi i metilni salicilat. List za ishranu treba da bude potpuno mlad i beru se samo nekoliko iz rozete. Stariji listovi su neupotrebljivi, jer su gorki. Mladi listovi se koriste sveži, kao dodatak salatama ili varivima. Ne treba ih koristiti u velikim količinama jer su u njima prisutni saponozidi (koji su blago otrovni). Lišće se pre upotrebe popari ključalom vodom, voda se baci i dalje se priprema kao i spanać.
Listovi se ubrajaju među najbogatije izvore C vitamina.
Cvetovi (Primulae flos) su prijatnog mirisa na med i sladunjavog ukusa. Sveži cvetovi se mogu dodavati u salate kao ukras.
Kontraindikacije: u većim količinama je štetna po zdravlje ljudi.
Posebna napomena: jagorčevina je stavljena na listu zaštićenih biljnih vrsta.

JAREBIKA (Sorbus aucuparia L.) – plod je okruglast, žućkastocrven, gorkog i kiselog ukusa. Sazreva krajem avgusta a bere se posle prvih mrazeva. Plod u 100 g sadrži: 72 g vode, oko 6 g šećera (fruktozu, glukozu, sorbozu, i saharozu), 100 mg vitamina C, tanina, sorbitne, citronske, jabučne, jantarske i vinske kiseline, 20 mg% karotina. U tragovima ima i parasorbinske kiseline koja je otrovna. Veoma je lekovita. U ishrani od zrelih plodova se priprema sok, marmelada i pekmez, pravi se veoma dobro sirće, a peče se i rakija.
Lekovita svojstva: kod laringitisa, edema glasnih žica, bolesti srca i krvnih sudova, hemoroida, opstipacije i dr.

KADULJA, žalfija (Salvia officinalis) — dugoljasti, sivozeleni, somotasti listovi imaju veoma intenzivan miris (malo podseća na kamfor). Koristi se list koji je prijatnog mirisa i gorkog ukusa. Sadrži etarsko ulje, tanin, smolaste i gorke supstance. Koristi se kao začin za meso, dodaje se ćevapu i umacima od paradajza. Nezamenjiva je kod teleće jetre.
Lekovita svojstva: pospešuje varenje, deluje antiseptički, ublažava glavobolju i nervnu napetost. Njegova etarskla ulja su veoma lekovita kod obolele sluzokože.

KAMENIKA (Saxifraga) – ima pikantan i osvežavajući ukus, sličan orahu. Miris podseća na krastavac. Sadrži puno vitamina C. Obavezan je sastojak zelenim umacima, koristi se za jela od jaja, začinjavaju se supe, salate, jela od povrća i voća. Može se i zamrznuti.
Lekovita svojstva: blagotvorno deluje na srce.

KAPRA, kapri (Capparis spinosa) – koriste se cvetni pupoljci i zrna veličine bibera koji se konzerviraju u sirćetu. Cvetovi sadrže pektinske materije, eterična ulja, saponine i smole. Koristi se kao začin u vidu dodatka u pripremi pikantnih sosova, preliva, salata i u raznim predjelima koja treba da imaju pikantniji ukus. Lekovita svojstva: podstiče apetit i olakšava varenje.

KESTEN PITOMI (Castanea sativa L.) – plodovi su crvenkastosmeđe boje i nalaze se u bodljikavoj čauri po nekoliko komada. Veoma su hranljivi, ukusni, slatkasti i teško se vare. 100 g ima 245 kalorija. Sadrži 2,42 g belančevina, 45,54 ugljenih hidrata (najviše skroba 44 g u sirovom oljuštenom plodu), 2,26 g masti. Od minerala sadrži kalijum, natrijum, fosfor, gvožđe, kalcijum, sumpor, magnezijum, hlor, mangan, bakar, a od vitamina A, B1, B12, C, E i 8,1 g dijetalnih vlakna.
Plod kestena (jezgra) se koristi u sirovom (oljuštenom) i termički obrađenom stanju (kuvan ili pečen). Pre termičke obrade (za kuvanje ili pečenje) obavezno nožem zaseći vrh opne svakog kestena. U svežem stanju (oljušteni) mogu da se kuvaju, poširaju u mleku ili crvenom vinu ili dinstaju na maslacu za ukrašavanje jela. Od kuvanih oljuštenih kestena (oko 25 minuta sve dok se opna ne odvoji) priprema se pire (za supu, umake, dodatak jelima, nedevima i poslastice) ili kao prilog uz crveni kupus. Poznato je da se kesten pire s dodatkom šećera i šlaga pretvara u omiljenu poslasticu, tortu. Zasečeno kestenje se peče u poklopljenom tiganju oko 10-15 minuta uz trešenje ili u otvorenom plehu u pećnici oko 15­ minuta na 200oC dok se kora ne odvoji. Posle pečenja kestenje se ljušti i jede. Tanka kožica se najbolje uklanja nožem. Sušeni kesteni se prerađuju u brašno, bogat je šećerima. Brašno se koristi za pripremu hleba (dodatak bezglutenskom brašnu), kolača i poslastica (palačinki, keksa i torti). Lišće pitomog kestena se odlikuje visokim sadržajem K vitamina. U kulinarstvu se od kestenova pripremaju supe, pirei, nadevi, razne poslastice a koriste se i kao dodatak drugim jelima.
Lekovita svojstva: utiče na brže zarastanje rana, od lišća se priprema čaj, sličan pravom čaju).

KISELICA, štavelj (Rumex cetossela) – koriste se mladi sočni listovi i izdanci nakiselog ukusa koji se beru u proleće, a i kasnije posle košenja livada. U većim količinama nije preporučljiv jer njegovi sastojci stvaraju tegobe. Od njih se pripremaju jela kao i od divljeg zelja, ali i salate, umaci i kremovi. Mogu se konzervirati za zimu na različite načine.

KOMORAČ, morač (Foeniculum vulgare P, Mill) – liči na kopar, ali miriše na anis. U ishrani se koristi list, lisna drška (kao začin) i zadebljali gomolj. On sadrži 2-6% etarskog ulja, čiji je glavni sastojak anetol 50-60%, fenhol, alfa-pinen, limonen i felandren. Osim toga plod sadrži oko 18% biljnog ulja, 5% šečera i 20% belančevina, zatim mineralne materije (kalcijuma i fosfora), vitamine (beta karotin oko 7mg%, grupu vitamina B, vitamina C od 50-120 mg%). Svi delovi imaju sladak ukus i prijatan miris koji potiču od fenolnog jedinjenja anetola koji ima antiseptično dejstvo. Gornji delovi (listovi) se upotrebljavaju sirovi, kao začin ili kao dodatak kuvanim jelima (varivima: grašku, bobu, soji), za umake, omlete, supe, marinade. Zadebljanje se koristi za jelo pojedinačno ili u kombinacijama. Kuvan se obično jede s nekim prelivom. Odličan je za varivo ili pečen uz dodatak peršuna, origana ili belog luka. Svež gomolj se koristi i kao salata, začinjen solju, uljem i sokom od limuna. Koristi se i kao dodatak hlebu i pecivima, konzervisanom povrću. Dodaje se plodovima mora, ribi, svinjetini, umacima i keksu. Ekstrakti etarskog ulja se koriste u proizvodnji likera, desertnih alkoholnih i bezalkoholnih pića, za proizvodnju slatkiša, bombona i dr.
Lekovita svojstva: osvežava, pospešuje probavu, jača apetit, preporučuje se kod kašlja i oboljenja disajnih puteva i dr. Sok od gajenog komorača pomaže kod skorbuta, reumatizma i nervoze. Ulje se koristi za inhalaciju i obolela reumatična mesta.

KOPRIVA VELIKA, prava kopriva (Urtica dioica) i KOPRIVA MALA (Urtica urens) – u ishrani se koriste samo sveži ili osušeni vršni listovi obe vrste kopriva. Lišće koprive je nisko kalorično i veoma lekovito. U 100 g jestivog dela ima svega 58 kcal. Ima veliku fiziološku hranljivu vrednost: belančevina (5,5%), koje su sastavljene od niza nezamenljivih esencijalnih aminokiselina osnovnih nosioca života, 0,7 odsto masti i 7 odsto ugljenih hidrata. Sadrži minerale (najviše gvožđa i mangana), zatim kalcijuma, fosfora, natrijuma, sumpora, kalijuma, magnezijuma, silicijuma, tanina, soli i drugih minerala, enzime i organske kiseline (mravlju, maslačnu, sirćetnu i pantotensku kiselinu) i supstance koje deluju na sekreciju želuca. List je bogat vitaminom A (beta karotinom do 20 mg na 100 g) i vitaminom C (75 do 140 mg, odnosno 20 puta više vitamina C nego u zelenoj salati ili drugim vrstama gajenog povrća), B2 i K vitamina, hlorofil, flavonoide, histamine, enzime, tanine, vosak. i 3% celuloze. Hlorofil podstiče razmenu materija, čisti organizam, dezinfikuje rane i pospešuje njihovo zarastanje.
Listovi se koriste za pripremu raznih jela: čorbi, variva, kaše, umaka, kao nadev za razna pečena testa (pite) i salate. Koriste se samo vršni mladi listovi, koji mogu da se prže u ulju, kuvaju kao spanać. Koprive treba popariti vodom i na taj način odstraniti toksin, a zatim izgnječiti, praviti od nje pire koji se može upotrebiti kao prilog mešanim salatama, uz meso, čorbe, kajgane i dr. Konzervira se sušenjem za upotrebu u zimskim mesecima.
Lekovita svojstva: popravlja opštu slabost organizma, smiruje kašalj, pomaže kod gripa, prehlade, bronhitisa, astme, upale krajnika i pluća, poboljšava varenje, popravlja krvnu sliku (protiv anemije). Jača organizam, srčani mišić, stimuliše aktivnost srca, ubrzava cirkulaciju, reguliše krvni pritisak i proliv, zaustavlja spoljašnje i unutrašnje krvarenje, u slučajevima fizičke iscrpljenosti, dobar je stimulans za jačanje korena kose i dr. Pomaže kod ateroskleroze, upaljenih i proširenih vena i hemoroida, krvarenja iz nosa. Čisti, jača krv, smanjuje šećer i mokraćnu kiselinu u krvi, smiruje upalu sluzokože, želuca i čir, stimuliše rad creva, jetre, izlučivanje žuči, utiče na veću aktivnost bubrega, izbacivanje vode iz tela. Pomaže kod uvećane prostate, reume, artritisa i gihta. Jača i umiruje nerve (naročito protiv neuralgija, išijasa, vratobolje i lumbaga).

BRANJE I KONZERVIRANJE LISTOVA

Beru se samo 3–4 mlada (gornja) zelena lista sa stabljikom (vršne visine do 15 cm), u proleće (od marta do maja).
Nakon košenja (ili ručnog branja) ostavi se da jedan dan uvenu, zatim se rasprostru u tankom sloju na suvom i promajnom mestu da se osuše. Sa osušenih stabljika se pažljivo otkinu listovi i čuvaju u kartonskoj kutiji ili platnenoj kesi u kojima treba da budu dobro sabijeni.
Posebna napomena: sveži listovi i stabljika su pokriveni lako lomljivim dlačicama, koje se kod najmanjeg dodira lome i zabadaju u kožu, ispuštajući acetilholin i histamin (usled kojih sveža kopriva žari). Ovo svojstvo se gubi odmah nakon prelivanja svežih kopriva vrelom vodom. Važno je znati da samo sveža kopriva jako žari, dok uvenula mnogo manje, a suva ne žari.

OSNOVNA PRIPREMA

U svežem stanju: ubrane listove mladih kopriva treba probrati i dobro isprati vodom, zatim popariti (tako se odstranjuju toksin), izgnječiti i nakon toga koristiti.
U sušenom stanju: konzervira se sušenjem, za upotrebu u zimskim mesecima.

KORIJANDER (Coriandrum sativum) – samonikla (ili kultivisana) biljka, ima svetlozelene rasperjane listove i žućkaste ili smeđe plodove koji sadrže etarsko ulje. Listovi su slični peršunu i mirišljavi. Seme podseća na biber.
Koristi se samo potpuno zrelo osušeno aromatično seme, prijatne arome, kao dodatak slanim i slatkim jelima od povrća, za supe, testenine, mesa, divljači, ribe i pečurke, salate, ili za kiseljenje povrća. Upotrebljava se za proizvodnju rakije, likera i kao dodatak hlebu, pecivu, mesnim prerađevinama (kobasicama), medenjacima, a koristi se i kao zamena za biber.
Lekovita svojstva: otvara apetit, pospešuje varenje, podstiče rad želuca, creva i jetre, sprečava nadimanje, snižava holesterol, jača koronarni sistem, smiruje nervnu napetost.
Posebna napomena: u većim količinama postaje otrovan.

KRABULJICA – listovi su vrlo nežni i osetljivi. Dodaje se u topla jela (naročito u supu i umake), neposredno pred serviranje. Ide uz šargarepu, krompir, jaja, šparglu i dr.
Lekovita svojstva: podstiče rad bubrega i pomaže kod varenja

KRASULJAK, bela rada, petrovac (Bellis perrenis, Compositae) – jestiva je i lekovita biljka. Male je hranljive vrednosti, u 100 g ima samo 35 kalorija. Koriste se mladi listovi, lopatičastog ili jajolikog oblika. Svi listovi se nalaze u prizemlju rozete. Mladi listovi sadrže belančevine, masti, ugljene hidrate (šećer), vitamin C i karotin, jabučnu, sirćetnu i oksalnu kiselinu, zatim saponin, tanin, smole, eterično ulje i gorke materije. Listovi se jedu sirovi ili prokuvani, najviše u proleće i početkom leta, ali i u jesen. Ukus im je kiselkast, malo gorak i lagano opor. Salata je ukusnija ako se ostavi začinjena da stoji 1-2 sata. Kombinuje se i sa salatom od krompira ili drugog divljeg povrća. Naročito su ukusni usitnjeni listovi izmešani sa mladim sirom. Listovi se mogu mešati sa ostalim varivima ili se stavljaju u supu. Ovaj livadski krasuljak ima jedan nerv, a šumski i jednogodišnji krasuljak imaju po tri nerva i isto su jestivi.
Lekovita svojstva: jača i podstiče varenje, deluje kao lek koji rastvara sluz, hladi, smiruje bolove i grčeve u želucu i crevima.

LAZARKINJA, lazarica (Asperula odorata) – sadrži proteine, skrob, mineralne materije, kumarinske heterozide, gorke materije, etarsko ulje.
Kumarin nastaje prilikom sušenja ove trave. Sveže grančice lazarkinje treba ostaviti preko noći na dobro promajnom mestu da se osuše. Staviti je u vodu da stoji oko 30 minuta, pa je izvaditi.
Lekovita svojstva: pomaže kod bolova glave.

LIVADSKO ZELJE, poljsko zelje (Rumex pulcher) je zajedničko ime za raznovrsno samoniklo (divlje) bilje koje se koristi u ljudskoj ishrani. Najpoznatije vrste su: bedrenika, brašnjenik, cikorija, crni slez, čičak, gavez (crni koren), kiselica (kiseljak), kopriva, livadska detelina, loboda, luk vlašac, luk porjak, maslačak, matovilac, mečja šapa, mišjakinja, pupavac, poljsko zelje, sedmolist, špargla, štavelj i dr. Lišće je po pravilu bogato vitaminima i klorofilom (koji je najdragoceniji sastojak lista), plodovi šećerima i vitaminima, a korenje i lukovice sadrže skrob i šećere, dok su neki plodovi i semenke izvor masnoća.
Osim nabrojanog, sadrže kiseli kalijum-oksalat, bogate su vitaminom C, provitaminom A, mineralnim materijama (naročito kalcijumom) i drugim korisnim sastojcima. Koriste se mladi listovi i izdanci koji su ukusni i sočni. Njegovo lekovito dejstvo ima terapijsku vrednost. Sakupljaju se pre pojave cveta. Najbolje ih je brati ujutro po rosi ili posle kiše, birajući biljke koje rastu po senovitim mestima. Pripremaju se na isti način kao i kultivirano povrće, slično spanaću ili kupusu sa što manje osoljene i ključale vode. Jelo se priprema bez mešanja u poklopljenoj posudi. Pripremaju se kao samostalno jelo ili se dodaju čorbama, varivima, pasulju, pitama i drugim jelima. Varivo je najbolje pripremati u zemljanom loncu.
Listove livadskog zelja za salatu najpre oprati, ocediti i preliti ključalom vodom i potom ocediti. Nekoliko kapi limuna ili vinske kiseline, vitamin C će zaštititi od razaranja na vazduhu.

LOBODA (Chenopodium album) – male je energetske vrednosti, svega 63 kalorije. Koristi se mlado lišće obične lobode i još nekih vrsta u proleće. Sadrži belančevine, masti, ugljene hidrate, mineralne materije i soli, vitamin A (karotenoid) i C, gorke materije, sluzi, gumu, vosak. Koristi se za salate, čorbe, variva i druga slana jela sa mesom. Bere se u aprilu, maju, junu, julu i avgustu.

LORBER (Laurus nobilis) – upotrebljava se list koji sadrži oko 1–3% eteričnog ulja u kome su glavni sastojci pinen i cineol. Koristi se kao dodatak kuvanim jelima od mesa i povrća, mesima od divljači, ribi, prelivima, marinadama i dr. Lekovita svojstva: pospešuje probavu, smanjuje nadimanje i smiruje živce.

LOTOS (Nelumbo nucifera) – vodena je biljka sa prelepim, velikim, beloružičastim cvetom. Koristi se krtolast koren (sličan šargarepi), koji u preseku ima dekorativnu šaru. Sadrži hranljive sastojke: nelbumin (stimuliše telesne tečnosti i mišićno tkivo), asparagin (pospešuje razlaganje i izbacivanje suvišne otpadne sluzi iz bronhija i pluća) i skrob (sadrži 13% jednostavnih šećera i odličan je izvor energije).
Suši se u tankim kriškama. Koristi se za ishranu i pripremu tradicionalnih lekovitih napitaka. Kuva se, prži, ili se koristi kao dodatak povrću i supama ili kao lekoviti čaj (najefikasniji je od svežeg korena) ili njegovog praha.
Bere se zimi, jer tada ima najviše hranljivih i lekovitih sastojaka.
Lekovita svojstva: leči kašalj, prehladu, sinuse, infekcije, bronhitis, astmu i veliki kašalj.

LUK ALJMA, zimski luk ((Allium fistulosum L.) – koriste se pera, koja ostaju dugo zelena. Tera stalno novo lišće visine od 30 do 50 cm. Sadrži mnogo mineralnih materija, vitamin C, eterična ulja i flavonoide.
Lekovita svojstva: pospešuje varenje, deluje antiseptično i preventivno na oboljenja srca i krvotoka.

LUK SREMUŠ, medveđi luk, divlji luk (Allium ursinum L.) – ima ga više vrsta, koristi se samo mlado lišće u sezoni od aprila do juna i lukovica. Listovi mirišu na beli luk i blagog su ukusa, a lukovica na mešavinu crnog i belog luka i ljutog je ukusa. Lukovica se koristi isto kao i beli luk. Sadrži mineralne sastojke (sumpor, magnezijum, mangan, gvožđe, cink) kao i beli luk, vitamin C, karotin, alin, zatim ugljene hidrate, belančevine, masti i celulozu i visoku komcentraciju sumpora (alicina). Upotrebljava se sirov za salate ili kuvani listovi za čorbe, variva, piree, kao začin i dodatak jelima. Za namaz se sitno isecka i pomeša sa mekim sirom i pavlakom, a seckani za ukrašavanje jela ili se dodaje hlebu. Mlada biljka se može kiseliti za zimu. Stajanjem i sušenjem lišća, razgrađuju se njegove aktivne supstance. Lukovica se upotrebljava slično mladom luku, kao začin, dodatak jelima (stavlja se na hleb) namazan maslacem, kao salata ili podloga za variva, kao začin čorbama, krompriru i drugim jelima. Nikada se ne razvijaju mlade lukovice (razmnožava se putem semena).
Lekovita svojstva: ima antibakterijska svojstva, snižava krvni pritisak, utiče na stvaranje krvi, čisti krv, jetru, creva i želudac, jača pamćenje, olakšava iskašljavanje. Vino od sremuša smanjuje sluz u plućima i dugotrajan kašalj.
Kontraindikacije: osobe sa osetljivim želucem treba da isečene listove preliju toplim mlekom i da odstoju 2 sata, a zatim piju gutljajj po glutljaj

LUK VLAŠAC, drobnjak, sitni perjaš (Allium schoenoprasum L.) – divlja je i trajna biljka. Uzgaja se ili raste samoniklo i deo je svake začinske bašte. Biljka je visoka od 15 do 35 cm s malom i slabo oblikovanom lukovicom. Iz lukovice izbija gust snop uskih i cevastih listova plavozelene boje. Ima vrlo fin miris, na beli i crni luk, koji je vezan za prisutnost različitih disulfidnih spojeva. Jelima daje lagan, svež ukus. Za jelo i začin koristi se sitno iseckani sveži listovi, kao ugodan dodatak ili aromat i dekoracija jela. Seče se iznad zemlje najmanje 3 cm, da bi se sačuvala lukovica za narednu upotrebu (ili sezonu). Iz lukovice stalno niću novi listovi.
Lekovita svojstva: skoro da nema lekovih svojstava.

Like! 7