Čovek je došao velikom Majstoru Bahudinu i zamolio ga za pomoć u rešavanju njegovih problema, kao i za vođstvo na putu učenja. Bahudin mu je rekao da napusti duhovna učenja i smesta ode iz njegove kuće.

Izgleda previše okrutno, previše nasilno. Ne uklapa se u ideal Majstora. Čovek je došao kao tragalac, bila mu je potrebna pomoć, došao je kao prosjak i nije bilo pristojno od Bahudina da mu kaže:„Napusti duhovna učenja i izađi iz ove kuće odmah, istog trenutka!“ Zašto ga je Bahudin odbio? Majstor postoji da bi pomogao. Majstor poziva ljude, dočekuje ih sa dobrodošlicom. On postoji sa razlogom - zašto se onda Bahudin poneo na tako nepristojan način? Niko ne očekuje takvo ponašanje od Majstora. Čovek je samo tražio pomoć za svoje probleme i vođstvo na putu.

Dobrodušni posetilac je počeo da protestuje.

Dobrodušni čovek mora da je stajao tamo i pitao: „Šta je ovo? Objasni mi zašto se ovako ponašaš. Čovek nije učinio ništa loše. Nevini tragalac, a ti si ga izbacio - zbog čega si onda ovde? On traži pomoć, a ti zatvaraš vrata. On prosi, a ti ostaješ tvrdog srca.“

„Pokazaće ti se zašto“, rekao je svetac.

Bahudin je rekao: „Čekaj! Postoje stvari koje se ne mogu objasniti. Čekaj - i pokazaće ti se.“ Samo situacija može da objasni neke stvari, jer one postaju jasne samo u konkretnoj životnoj situaciji - objašnjenja tu neće biti od pomoći. Kako bi ih mogli objasniti? - jer Bahudin vidi u tragaocu nešto što ovaj dobrodušni čovek ne može da vidi. Šta god rekli izgledaće kao racionalizacija, izgledaće kao da ste okrutni i tvrdokorni i samo želite da racionalizujete svoje ponašanje. Bahudin je rekao: „Čekaj - pokazaće ti se.“

U tom trenutku u sobu je uletela ptica i razletela se tamo-amo, ne znajući gde da poleti da bi pobegla. Sufi je pričekao da se ptica smiri pored jedinog otvorenog prozora u prostoriji i onda je iznenada pljesnuo rukama. Prestrašena, ptica je izletela ravno kroz otvoreni prozor, u slobodu.

Bahudin je rekao: „Za nju taj zvuk mora da je bio neka vrsta šoka, čak uvreda, zar ne?“

To je predivna situacija. Bahudin je rekao mnogo toga bez da je to izgovorio. Rekao je: Čovek koji mi je prišao bio je na vratima potpune slobode. Nije mu bila potrebna nikakva pomoć. Pomoć bi mu bila samo teret i bio bi njome opterećen. Nije mu više bilo potrebno nikakvo učenje, prošao je tu fazu. Bio je gotovo spreman da uzleti u nebo, nije mu bila potrebna nikakva vežba. Trebalo ga je samo gurnuti i to sam i učinio. Da sam mu dozvolio da ostane ovde, to ne bi bilo nikakvo saosećanje. Bahudin govori: Ja poznajem ovog čoveka, njegovo srce je potpuno spremno. Svakog trenutka ptica će zamahnuti krilima - nema više oslanjanja na reči, nema potrebe za učenjima, ne potrebe za razumevanjem puta!

To je potrebno: u određenoj fazi duhovnog puta potrebna su vam učenja i treba vas podučavati putu, morate biti u to uveravani. Treba vam mnogo vežbe, ali doćiće trenutak kada to morate da prerastete. Prvo morate mnogo da naučite, a onda morate od toga da se odučite. Prvo morate da naučite meditaciju, a onda morate da naučite kako da je odbacite u prašinu. Prvo morate da se izvučete iz koncepcija i reči i da naučite da ćutite. A onda dolazi trenutak kada morate da odbacite i to ćutanje, tu tišinu, inače ćete se za nju previše vezati. Možete se vezati za misao, možete se vezati za tišinu, jer tišina nije ništa drugo nego misao o tišini. Kako znate da ste postali tihi? I to je misao. Kako znate da ste srećni? I to je misao. Ako postoji sreća i osećaj sreće i misao o tome, tada negde u pozadini mora postojati nesreća koja izviruje i čeka poput sene.

Prvo treba da odbacite nesreću, a onda i sreću, inače će sama sreća da postane zatvor. A vi ste tako vešti u stvaranju zatvora. Možete da stvorite zatvor iz svega, čak i iz Boga. Vi ste stvorili zatvore: vaše crkve, hramovi, džamije, ašrami - iz božanskog ste za sebe stvorili utamničenja, iz tih predivnih svetih knjiga. Upanišade su predivne, njihova poezija je čista, ali niko ne čita Upanišade zbog poezije. Pročitali ste Upanišade zbog doktrina i postale su vam zatvor. Kao poezija, one su prelepe, predivne. Kao poezija su neuporedive, ništa se sa njima ne može porediti. Upravo sam pročitao intervju jednog novinara sa Džidu Krišnamurtijem (prosvetljeni Majstor). Mislim da novinar nije mogao slediti Krišnamurtija, ono što je on govorio. Krišnamurti je rekao: „Pročitao sam Novi zavet. To je predivna poezija i jako mi se svideo, ali kao sveta knjiga je dosadan.“ Potpuno je u pravu. Treba pročitati Bibliju. To je stvarno jedno od najvećih literarnih dela u istoriji. A Novi zavet je stvarno izvanredan. Nigde drugde ne možete da nađete reči tako bremenite važnošću - ali ne i značenjem; jer, kada se pojavi značenje, poezija je izgubljena: postaje doktrina. Važnost, a ne značenje. Veličina, lepota, ali bez dogme.

U Upanišadama, Novom zavetu, Kuranu - takva je lepota! Ako možete da ih pevate, predivno, ako mislite o njima, izgubili ste nit. Ako možete da pevate Kuran, nema ničeg lepšeg. Jeste li videli nekog da recituje Kuran? On je nešto što treba da se recituje, da se peva, uživa. Možete i da plešete i to je u redu, ali nemojte da mislite o njemu. Onog trenutka kada počnete da mislite, rođen je musliman. Ako volite, uživate, plešete, pevate, rođen je sufi.

(Sufi je čovek srca, čovek ljubavi, duhovno biće koje se ne opterećuje time odakle dolazi svemir, ko se ne opterećuje time ko ga je stvorio, ko se ne opterećuje time kuda nas sve to vodi – zapravo on ne postavlja pitanja. Umesto toga on počinje živeti i voleti svet.)

A sufi je jako daleko od muslimana, najdalje moguće. Ako pevate Upanišade, rođen je sufi. Ako verujete u Upanišade, rođen je hinduista - mrtvi hinduista, istrunuo do korena. Tako ste vešti u stvaranju sopstvenog utamničenja da sve što vam dopadne ruku postaje okov. Čak i Buda i Isus, koji su došli da vas oslobode, pokušali da vas oslobode, na kraju su dopali ropstva.

Taj čovek koji je došao do Bahudina je bio spreman, zreo da padne sa drveta. Nije mu bila potrebna ni najmanja pomoć. Bahudin je mogao da mu dozvoli da sedi u njegovom dvorištu, da postane deo nameštaja, da postane učenik - to ne bi bilo saosećanje i Bahudin to ne bi mogao da dozvoli. Ali površno, on je ispao neljubazan. Izgledalo je kao da nema nikakvog saosećanja. Tragalac dođe, a vi mu zatvorite vrata pred nosem. Upamtite: postoji razlika između ljubaznosti: ljubaznost je nešto što se razume na površini. Čak i neuki čovek može da bude ljubazan, čak i budala može da bude ljubazna, čak i kriminalac može da bude ljubazan, grešnik može da bude ljubazan - ljubaznost je samo površinska vrednost uma - ali neuki čovek ne može biti saosećajan. To nije moguće. To je osobina koja se postiže kada se dosegne centar. Kada ste centrirani, događa se saosećanje. A saosećanje ne mora uvek da izgleda kao ljubaznost, upamtite to. Saosećanje može nekad da izgleda vrlo neljubazno.

Ljubazni čovek, dobrodušni posetilac je prigovorio Bahudinu: „Šta to radiš?“ A Bahudin vidi nešto što dobrodušni ne vidi. On vidi čoveka na ivici ponora. Ako bude gurnut, biće oslobođen. Ako mu se dozvoli... on je spreman, a došao je da traži učenje. Da je otišao učitelju, ovaj bi bio vrlo dobrodušan i primio ga. Učitelj bi ga inicirao u svog učenika, ali ne i Majstor, jer vam Majstor pomaže da budete potpuno slobodni. Ako vas inicira, to je samo korak, to nije kraj. Konačno na kraju, baciće vas u nebesa.

Kad budete spremni, bićete bačeni u nebesa. Majstorova kuća je samo mesto za vežbu na kojem se pripremate, to nije konačni dom. Tu postajete spremni i onda vas Majstor baca u nebo, jer je tamo konačni dom, u potpunoj slobodi. Majstor vam pomaže samo na tom putu. Pre hrama božanskog on će vas odjednom napustiti. Pre hrama božanskog on će vas gurnuti u njega i ako se osvrnete, više ga nećete naći, neće ga više biti - jer u božanskom morate biti sami. Posao Majstora je završen.

Ovaj čovek je već bio na ivici. Nije mogao to da zna - kako možete da znate da ste na ivici? Nikada pre niste bili na ivici, kako bi onda um to mogao da razume? Taj čovek je bio na ivici i nije to znao. Nikada pre nije bio u takvom stanju, kako bi onda mogao da ga prepozna? On traži podršku, ne znajući da sada nema potrebe za podrškom. Da mu je bilo dozvoljeno da ostane, mnogo toga bi se dogodilo što bi moglo da bude opasno. Znam da mu je Bahudin dozvolio da boravi kod njega, taj čovek mogao bi da se zaljubi u Bahudina - nije teško zaljubiti se u Bahudina - i ta ljubav bi postala vezanost. Vi ste tako vešti, tako delotvorni... zato bolje biti grub od početka. Da mu je i na trenutak dozvoljeno da se smesti, bilo bi mu teško da napusti Bahudina. Nije se smelo dozvoliti da čovek ni letimično pogleda na Bahudinovo srce, njegovu ljubav, njegovo saosećanje. Bahudin je morao da mu se prikaže kao jako bezosećajan, tako da nikad više ne pomisli na njega.

Dobrodušni posetilac je počeo da protestuje.

„Pokazaće ti se zašto“, rekao je svetac.

U tom trenutku u sobu je uletela ptica...

Svakog trena ptice uleću u sobu, jer svakog trena situacije uleću u sobu. Nikada ne manjka situacija. Ako imate dodir Majstora, ako imate ključ Majstora, sve postaje situacija. Možete sve da pretvorite u situaciju - I TO POSTAJE PRIKAZ. Ptica uleti i dogodi se, ne samo sa pticama nego i sa vama, sa svim tipovima uma...

Možda ste nešto uočili: ptica ulazi u sobu - UŠLA JE KROZ PROZOR I MORA DA ZNA KROZ ŠTA JE UŠLA, ALI ČIM UĐE ZABORAVLJA NA PROZOR I ONDA LEPRŠA TAMO-AMO. To izgleda jako glupo, jer je ušla i zna to. Zašto onda ne izađe kroz isti prozor? Zašto leti tamo-amo? I što uplašenija i uznemirenija postaje, to joj izlaz sve više izmiče. I onda se dogodi čudo: ptica će odleteti do svakog zida i udariti glavom, ali neće odleteti do prozora. Nemojte da se smejete ptici. Ptica je tako jadna - jadna ptica. Isto se dešava i sa vama.

Svakodnevno srećem ljude koji znaju kako da uđu u situaciju, ali ne znaju kako da iz nje izađu. Postajete ljutiti - nikada nikog ne pitate kako se naljutiti - a onda dođete kod mene i pitate: „Kako da izađem iz ljutnje?“ A kako ste ušli? Događa se ista pojava: Ptica zna kako da uđe u sobu i onda to potpuno zaboravlja...

Izgleda da negde u umu postoji mehanizam zaboravljanja jer zašto bi inače dolazilo do problema? To je tako jasno. Prozor je otvoren, ptica je uletela unutra - izleteće kroz isti prozor. Ali izgleda da u umu postoji neka ideja, negde u podsvesti da je za ulazak potreban jedan put, a za izlazak drugi put. U tome je problem. Postanete uznemireni i pitate se kako izaći. U strahu ste i tražite način da izađete. A kako ste ušli?

Mula Nasrudin je šetao sa detetom i dete je videlo neko čudno jaje kako leži pored puta. Onda je zapitalo oca: „Uvek se pitam, kako ptica ulazi u jaje?“ Mula Nasrudin je rekao: „I ja se pitam - ali, pitam se kako izlazi iz njega. I ne znam odgovor. Celog sam se života to pitao, a ti si mi sada stvorio novo pitanje. Još nisam došao do odgovora kako izlaze, a sad si mi stvorio novi problem - kako ulaze u njega.“

Negde u podsvesti um ima duboko ukorenjen mehanizam. Oseća da moraju postojati dva puta: kako ući i kako izaći. Ne, ne postoje dva puta. To je isti put: kroz ista vrata ulazite i kroz ista vrata izlazite. Ako možete da razumete kako ste ušli, možete da razumete i kako ćete da izađete. Kad postanete ljutiti, samo posmatrajte kako ste ušli u ljutnju. Malo-pomalo, polako, posmatrajte - i odjednom ćete shvatiti! Osetićete iznenadno svetlo koje će vam pokazati da je to put kojim treba da pođete unazad. Ptica je ušla. U tom trenutku - kad je Bahudin rekao: „Uskoro će ti se pokazati“ - ptica je uletela u sobu i jurcala tamo-amo, ne znajući kuda da ide kako bi pobegla.

To je situacija svakog od nas. Ušli ste u život i sad jurcate tamo-amo ne znajući kako da pobegnete, kuda da pobegnete. Sve tehnike meditacije nisu ništa drugo nego pomoć da postanete svesni načina na koji ste došli. To je odlaženje unazad. Kada se vaš um umiri, moći ćete da krenete unazad. Možete celi film da odmotate unazad. Krećete se prema detinjstvu, a onda odlazite u matericu. I onda dođe trenutak kada možete da vidite prvu stvar: kako ulazite u matericu. Vaša majka i otac su samo stvorili situaciju. U toj situaciji vi ulazite. Prozor je bio otvoren - vi ste ušli. Istim putem izlazite napolje. Dublja meditacija će vam otkriti čitavu vašu prošlost, ne samo iz ovog života, nego i iz drugih života. Krećući se unazad dolazite do samih vrata kroz koja ste ušli u postojanje i to su vrata kroz koja možete da izletite napolje. Ali biće vam potreban veoma, veoma tih um - budan, oprezan, inteligentan.

Sufi je pričekao da se ptica smiri...

U pričama kao što je ova svaka je reč značajna.

Sufi je pričekao da se ptica smiri...

Ne možete da pomognete ptici da izađe dok ona sama pokušava da pronađe izlaz. Ne možete, vaša pomoć za pticu biće smetnja. Učinićete da bude još uznemirenija i sluđenija. Izgubiće svu svesnost ako pokušate da joj pomognete u tom trenutku. Izgubiće svu svesnost ako pokušate da joj pomognete u tom trenutku. Zato treba da posmatram. Mnogo puta dođete kod mene i tako ste nemirni, tako zbrkani da bi, ako bih vam tog trenutka pomogao, bili još zbrkaniji. Moram da čekam - kad se smirite, zbrkanost se malo primiri, stvari padnu nazad u nesvesno. Kada dolaze kod mene svi postaju nemirni. Tako i treba da bude - hm? - jer ulazite u potpuno novi način života. To je kao da je kuća bila zatvorena godinama i onda otvorite vrata. Godinama se prašina talozila u kući, kad otvorite vrata, prašina se uskomeša i sve postaje nejasno i zbrkano. Kad dođete kod mene otvarate vrata svoje sopstvene kuće koju ste držali zatvorenom mnogo godina ili mnogo života, puno se prašine nataložilo. Kad otvorite vrata i kad počne da duva novi vetar, sve se uskomeša. Svi koji dođu kod mene postaju zbunjeni, zbunjeniji nego što su ikad bili. Ali to je prirodno. U toj zbunjenosti, ako odete od mene napuštate situaciju koja ima veliki potencijal. Mnogi odlaze. Misle da su postali nemirni zbog mene. Ne, zbog mene su ušli u sopstveno nesvesno.

Naravno, skupilo se prašine, um je postao zamagljen, pa čovek ne zna gde je ni ko je. Stari identitet je izgubljen. Drhtavo, grozničavo stanje - i želite da vam odmah pomognem. Naravno, mislite da vam treba pomoć odmah, ali ako nešto naglo napravite, to će samo još više uzburkati prašinu u vama. Moraću da to malo odložim. Nagledaću se ja vas, ali neću ništa činiti. Daću vam obećanje, ali neću ništa napraviti. Mnogo puta moram da lažem - zbog vas, jer inače ne biste mogli da razumete. Mogu da vam pomognem samo kada se ptica smiri, tada se nešto može učiniti. Tada je ptica u situaciji kada nešto može da bude od pomoći.

Sufi je pričekao da se ptica smiri pored jedinog otvorenog prozora u prostoriji i onda je iznenada pljesnuo rukama.

Ptica se smirila pored prozora. Sada više nije toliko luda za tim da nađe izlaz. Kad ste previše ludi za tim da postignete prosvetljenje, ono nije moguće. Kada ste potpuno zaokupljeni meditacijom, ona nije moguća. Kada se smirite, sve postaje moguće. Kada ste u groznici, prvo mora da vam se pomogne da se iz nje izvučete. Tada ništa drugo ne može da se učini. Nikakav trening, nikakva disciplina nije moguća u tom trenutku. Zato, kad god ljudi dođu kod mene, kažem im: „Samo se odmorite par dana, smirite se, osećajte se kao kod kuće“. A onda - onda mogu da pljesnem rukama. Uplašena, uznemirena, šokirana ptica je izletela kroz prozor.

Prestrašena, ptica je izletela ravno kroz otvoreni prozor, u slobodu.

Bahudin je rekao: „Za nju taj zvuk mora da je bio neka vrsta šoka, čak uvreda, zar ne?“

Like! 3