…tacke…tri tacke koje ce uvek pojmiti njegovu nedorecenost…elem,kako god najbitnije je sto je njegov nagon za pisanjem doziveo toliku jacinu da ozbiljno preti da preraste u mozda kakvo literarno delo…ali bez pocetka…bez kraja…nedoreceno…a opet sa snaznom porukom koju ce nositi…o necemu sto ima toliku tezinu…nesto za sta je drustvo primetno izgubilo osecaj kroz decenije,vekove razvitka…o ljubavi…o necemu iz cega smo i mi sami nastali…I ovo pisanje ce biti bez pasusa,poglavlja…jednostavno ce tackama poceti…tackama zavrsiti…zbunjen je…zeli pisati…zeli svojim pisanjem ostaviti traga u postojanju coveka…o onome sto cini njegovo postojanje…sve one mane i vrline…sve one osecaje iskrene i lazne…i opet zalazi u dubiozu filozofije koja je preteska…a opet tako jednostavna…LJUBAV…SRODNA DUSA…nasa takozvana druga polovina ili kako vec…postoji mnogo definicija i poimanja ljubavi i srodne duse…i sta je uopste zivot?...sta je to sto nas u biti i cini zivima?...rodjeni iz ljubavi…stvoreni da pronadjemo svoju ljubav…stvorimo potomstvo…i ljubav prenesemo na njih…voleo je…mnogo puta…mnogo jako…a opet je sam…evo pokretima prstiju govori o svemu tome…decenije zivljenja naucile su ga mnogo cemu…trudio se savladati umece traganja…na kraju shvativsi da je poenta shvatiti sebe…na taj nacin shvatiti svoju ljubav…hrabro stati ispred sebe…i suociti se sa svim svojim pre svega nedostatcima…strahovima…i u svom najvecem strahu pronaci snagu i shvatiti velicinu svoje hrabrosti…ziveo je,disao…srce je tek kucalo da da znak okolini da postoji…i tako godinama…vec decenijama…posmatrao,slusao…ucio…uglavnom bez srece…sve do tad…


…CAROBNI TRENUTAK se desio…u jednom trenu…u jednoj osobi…pronasao je svoju snagu da bude necija snaga…kao sto je i normalno u prirodi…da sve ide u paru…srce mu je zalupalo kao usled kakvog elektrosoka…koje je svojim postojanjem uspela da u istom trenu i smiri…srecan je…i to nije tek zaljubljenost…to je konacno shvatanje sustine i biti njegovog postojanja…njeno postojanje cini sve ostalo nebitnim…i vreme…i prostor…nije bitno gde je,u kakvim uslovim okruzenja…bitna mu je samo ona…njena blizina…njeno postojanje…sa njom uspeva pronaci lepotu u svemu…cak i u onim trenutcima,stvarima,okolnostima koji bi bez nje bili pakao…recitost mu je u ovim trenutcima igranja sa tastaturom ogranicena…jer za ono sto joj srce njegovo zeli poruciti ne postoji rec…nacin da se opise…moze se samo osetiti u otkucaju njegovog srca koje kao pod kakvom njenom diktaturom orobljeno njenom lepotom postojanja kuca prateci njeno srce…ljudi zaljubljen je i to vam je valjda ocigledno…on voli…i u njenom postojanju je nasao sebe…u njenom pogledu svoju srecu…i spreman bez trunke razmisljanja casno i dostojanstveno poloziti svoj ponos pod njene stope…i svaki atom sebe posvetiti samo njoj…i predajom sebe njoj…izvojevati najvecu pobedu…pobedu ljubavi…



…hej Ti…volim te… 

Like! 6