Da, ali to nije ovo sto u obilju imamo na javnim mestima, ili netu...

Ne radi se niti o zelji da budes voljen niti o ljubavima koje su imale sretan erotski ili sigurica kraj...

Jedno vece na studentskoj sedeljci neko je predlozio (tacnije jedna fina i pristojna devojka, ali sa puno inicijative) da ko hoce isprica pricu o pravoj ljubavi , da ne bude veza u pitanju...

I sedeoci su pricali...

Nisu to one ljubavi koje oduzmu svu ostalu zelju ili svo vreme. Nesto drugo je u pitanju, ali da li je neprava ljubav, to cemo jos videti..

Dakle, prvi ucesnik je pricao o tome koliko je uzivao u pevanju sa par osoba medju kojima je bila i jedna devojka , danas profesionalac, koja je bila veliki drugarcina i na turnejama bi uvek zajedno pravili male zgodacije i nezgodacije...

Nekad cuvali jedno drugog od fizicke pretnje, nekad pomagali, ali nisu skoro nikad bili samo njih dvoje, nego su njih dvoje bili jezgro oko kojeg su uvek bile par njenih drugarica i par njegovih drugara...

I kako su pomagali u drzanju intonacije i kod dugackih koncerata znali jedno drugo da stipnu kad bi pocela da hvata nesvestica ili zamor...

I da jednostavno moraju da budu bar prijatelji do kraja zivota.

Pa je druga, ucesnica ovaj put, pricala kako ju je poznanik sa jedne ovakve sedeljke odveo prvi put na aerodrom i tamo naucila da jedri i od tada jednostavno zivot joj ima dva koloseka, normalu , biolosko , ekonomsko i intelektualno zadovoljenje i zivot i onaj drugi zivot, kad je u jedrilici, na aerodromu i ponekad sa padobranom...

I kako jednostavno tu nema izbora svesti zivot ponovo samo na jedan kolosek...

Zatim je sledeca ucesnica pricala o tome kako je upoznala svog bivseg momka kao ljubitelja pasa, a i sama je to, ali da je ono sto je drzi u stalnoj vezi sa tim bivsim njegovo i njeno sinhronizovano misljenje i humor...ili tacnije zezanje...

Kako su znali jedno drugo da izazovu na neki ne bezobrazan i ne ludacki cin ali dovoljno smeo i interesantan da bi posle satima uzivali u osecaju blage sramote ili uzbudjenja posle ostvarenja takvog izazova...

A to su sve totalno dosadne scene i price za neki film, ali su jako uzbudljive kad osetis koliko srece i endorfina, a ne adrenalina izazivaju u njima...

Recimo jedan od izazova je bio , probuditi 50 zadremalih putnika u gradskom prevozu (naravno ne u jednom , nego su menjali tramvaje, buseve, linije , dok ne nadju i nekim pitanjem ne probude ili nateraju zadremalog da otvori oci....)...

Ljubazno , ali izazov je tu...

Ili prevesti 30 starih ljudi preko pesackog...

Zatim su tu price o dva zaljubljenika u knjige....Dva pesnika, itd...

Ja sam izdvojio price sa ucesnicima razlicitih polova zato sto procenjujem da je ovde seksualni prizvuk dominantan i da se bez toga ne moze zamisliti ljubav...I ok, ispostovacu to ogranicenje koje i nije lose ogranicenje zbog neke trece stvari kao posledice..

Ono sto je pokazalo to vece, je da price o ljubavi koja nije strast i seksualni odnos itekako siri intimnost medju sagovornicima ali i samopouzdanje svih na duze, pa i sam dozivljaj ljubavi bez da postoji ona ustaljena teza da je ljubav samo ako se oseca nedostatak tj vezanost...

Jer ako posmatrate vecinu animalaca, tj obicnih ljudi, oni ljubav prepoznaju bas kroz patnju kad se nesto gubi, kad nema vise prisutnosti necega, a ne preko veze sa necim dok je tu...

Opsesivnost i posesivnost je ono sto im definise prisustvo ljubavi.

A ne neke bizarne stvari kao sto su uzivanje u nikako posebnom obicnom sporom dens igranju uz pop muziku , sto mozemo nazvati i fiks ideja jedne devojke, ali i veliku srecu koje to igranje izaziva kod nje i znacaj koji partner u igri dobija u njenom zivotu...

Pa opet te bizarne stvari za ove obicne ljude, za neke neobicne ljude predstavljaju nesto sto ispunjava sve u njima...

Danas je skoro zabranjeno o tome pricati, jer primitivizam osim osude i nepriznavanja , zestoko i kaznjava ovakve pojedince, ne odmah i ne bukvalno direktno ali vrlo brzo to izadje na neki vid kazne...

Normalno je samo ono sto je njima normalno kao iskaz ljubavi....

Nekad si mogao da upotrebis i simboliku koja nije sama sebi svrha i podloga za apstrakciju...

Danas je to svedeno na apstrakciju koja je vezana iskljucivo za putenost, tj telesnost coveka...

Erotizovana svest vise nije ni erotizovana nego je pornografisana...

Nekadasnja dugotrajnost je davala sansu erotici kao brzom desavanju i insinuiranju, danasnja brzopletost je nesto sto erotiku jedva da dozvoljava kao bliceve pred pornografiju...

A to je samo prica koja nema veze sa ljubavlju opisanoj u blogu...nego razlog zasto je danas blog tako daleko od razumevanja...

Da je vecina muskaraca i zena u jutarnjoj smeni pa jedva stize da spava , otvori oci, 15 min za seks i ostatak dana rintanje, pa hajde...ali to uopste nije tako kod vecine...

Spremanje od po 5,6 sati i obilazak i bleja od isto toliko ode kao ceo dan za vikend...a ne dobije se cesto skoro ili bas nista...mislim emotivno , seksualno mozda i bude nesto...

Zato danas price postaju aktuelne i naglasene, ali ne kao ove iz bloga, nego vise hvaljenje da bi se naglasila prisutnost tih blagih ali kroz pricu naglasenih emocija..

Od komarca magarca, ako se prica ponovi 5,6 puta...

Od totalno povrsnog i nikako interesantnog seksa, posle 5,6 pricanja, drugarice od dosadne okolnosti naprave centar desavanja i nabedjenost da je to prava stvar...

I stvarno u svim narodno omiljenim filmovima imate bas to, da se pre desavanja zaljubljenosti javi sugestija od strane drugih da ili je zabranjena pa se otima i zabranjeno voce je ili je odobrena pa se ocekuje hoce li biti ili nece...

Kolektivni sadrzaj i kolektivno ostvarenje.

A na kraju ono sto je svima na pocetku...

Izreka prica o ljubavi obicno ugnjavi.....

Verovatno se misli na patetiku, ili nemustu romantiku gde je prilicno glupo pricati kako ste satima cutali i uzivali u tisini...

Ali za ostale je takodje dosadno pricati i o ovakvim pricama...

Ne znam, ali meni je iskustvo te veceri bilo jako prijatno i videti ljude kako razdvajaju sa-ljubljenike u nesto od seksualne veze i tako prosiruju prostor za ispunjenje i osecaj svog zadovoljstva...

Doduse to isto postoji i u animalnoj varijanti...

Navijaci, razbijaci, sljokare.....

Oni koji se rugaju, cinici, svadjalice, sve su to takodje slicni zaljubljenici u isto...

Samo su ove varijante mnogo popularnije i prisutnije u narodu , pa nije nista cudno u vezi njih...

Kakva je to ljubav bez ljubomore i svadje i opsesivnosti i posesivnosti, cesto se cuje danas.

Izem ti izlazak ako se ne razbijes od igranja i pijanke....

Ili kakav je to zivot ako mesecno nekom ne polupas njusku...dok si snazan i mlad inace ces ceo zivot biti 3,14 + ZDA...

Ali vise nego ocigledno je prisutnost nasilja i nametanja kod ovih zaljubljenosti...

Nametanja zaljubljenosti drugima...

Olako mogu da budem efikasniji u tuci od 80% tih napaljenih osoba, ali meni je toliko gnusanje prisutno cim postoji cak i mala agresivnost tipa vikanje i svadja , a da ne pominjem dranje ili samar ili fajt...

Jer mrzim podizanje adrenalina koji cu morati da podignem da bih presao u borbeni mod...

Jednostavno mrzim taj dokaz da sam ziv....

A eto ta njihova ljubav mi se namece vrlo cesto....

Za novu godinu pucnjave nikad dosta....i sve manje mesta svake godine za nesto razlicitije...