Svako godišnje doba donosi nam neke zanimljive događaje. Kako se menjaju godišnja doba tako se menjaju i naše životne aktivnosti.

Posmatrajući svoj komšiluk vidim standardna lica koja se brinu o svom životnom prostoru. To su uglavnom starije osobe. Nigde omladine nema. Omladina je za kompjuterima ili u krevetu u snovima. Omladinu uopšte ne zanima životni prostor. Misle kao da će im roditelji i bake i deke celog života biti živi i raditi za njih. Niko da izađe napolje i da pomogne svojima.

Danas, kad je sneg zavejao mnoge domove, došlo je posle toliko godina do promene u mom komšiluku. Omladinci su se ustali rano, oni koji su skoro ceo svoj život spavali do 14h vikendom. Uzeli lopate u ruke i počeli da čiste staze oko kuća od snega. Sve je tako izgledalo živo. Napokon se omladina probudila iz velikog “zimskog sna”.

Prvi put sam osetila da nisam okružena u komšiluku sa bakama i dekama. Bilo je uživanje čisteći sneg sa saznanjem da imam svoje vršnjake u komšiluku. Od našeg posla oko snega smo čak i napravili jednu veliku avanturu. Setili se prelepog detinjstva. Grudvali se. Klizali se. Padali. Pravili anđele u snegu.

Tako smo se svi lepo družili dok smo bili klinci. Oko 15 godina bili smo razdvojeni, kako da se nikad nismo igrali u blatu, snegu, delili jedan slatkiš. Kako nas je samo ovo savremeno vreme razdvojilo. Različite škole, različiti poslovi, različiti putevi, različita interesovanja sve nas je to razdvojilo.

Ali, posle toliko godina sneg nas je opet spojio kao nekada. Volela bih da je ovakvih lepih dana više ali je to nemoguće. Naše životne obaveze će nas razdvojiti.

Iako ćemo se razdvojiti znam da će nas opet neki događaj poput snega spojiti.

Like! 22