U poslednje vreme se dosta piše u medijima o (ne)brizi koju (ne)dobijaju osobe sa posebnim potrebama. Dosta toga se pisalo negativno o tome. Svako društvo mora da se ophodi prema osobama sa posebnim potrebama na pravi način kako bi se oni osecali kao ravnopravni ucesnici drustva.

Ovog puta ću ustupiti moj blog prostor mom kolegi prof. Zlatku Grušanoviću, koji je napravio ovaj lep, pozitivan video koji možete pogledati kada pročitate njegov tekst.

Piše: Prof. Zlatko Grušanović

Osobe s posebnim potrebama niz godina su bile institucionalizovane i marginalizovane u društvu. Mnogo je reci o inkluziji u danasnje vreme. Inkluzija sama po sebi ne podrazumeva izjednačavanje svih ljudi, već uvažavanje različitosti svakog pojedinca kojem pruža mogućnost odlučivanja o vlastitom životu i preuzimanja odgovornosti. Njihov svet privlači svojom lepotom, plemenitošću i iskrenošću, i ponekad se zapitam da li smo u stvari mi, u emotivnom smislu, ometeni u razvoju. Naša emotivna inteligencija postaje sve niža u ovom današnjem svetu u kome imamo sve manje želje i vremena da se saosećamo i prihvatamo druge ljude. U predstavi ”Mala princeza” svet osoba sa posebnim potrebama izrasta iz jedne nevidljivosti u jedan svet prepun plemenitosti i velike ljubavi. U njoj učestvuje dramska sekcija Društva za osobe sa posebnim potrebama, Stari grad, OŠ ”Vuk Karadžić” i glumci. Ljudima treba pokazati njihov svet isto onako kako ove ”posebne osobe” vide naš svet, a na kraju krajeva to nisu dva različita sveta, to je jedan isti svet sa različitim ljudima, a zar različitost ne čini čitav univerzum.

Like!