Aries blog
Vec nekoliko godina imam profil na karikama. Upoznala sam dosta divnih ljudi, ali i dosta onih "manje divnih", da ne kazem "laznjaka".
Moram priznati da sam u poslednje vreme na karikama saznala mnogo o tome "kakva sam ja"... samo mi nikada neće biti jasno zašto sam POSLEDNJA saznala to...
mnogi "psiholozi" su doneli odredjene zaključke samo na osnovu mojih fotografija, što moram priznati, mene jako fascinira...
Na osnovu mojih fotografija, neki od dotičnih "psihologa" su zaključili da sam, dosadna, neki da sam sujetna, neki da sam uzdignuta i umišljena...
Ovim putem želim da se zahvalim svim "psiholozima" koji su odvojili vreme da se bave mojim životom, i da me prosvetle kakva sam, samo na osnovu mog fizičkog izgleda...
Svi smo ovde iz različitih razloga, neko traži srodnu dušu, nekome je potrebna pažnja, neko traži kres šemu, neko je ovde jednostavno iz dosade.... A ustvari velika većina se pretvara da je ono što nije...
Svako od nas traži nekog "normalnog" za dopisivanje, svako pod tim "normalan" podrazumeva nešto drugo, a mene zanima samo, koliko često se zapitamo, "DA LI SMO MI SAMI NORMALNI?"
Zašto ovde ljudi gledaju jedni druge kroz ocene, koliko vam znači jedan broj od osobe koju ne poznajete!? Zašto svako svakom vraća milo za drago?
Svako od nas zna ko je i kakav je, ovde se svi znaju…
Želim sa vama dapodelim blog svoje prijateljice, koleginice, koju podržavam u svemu što je napisala, Ivo svaka čast!
"Nekada se sredinom decembra uveliko znalo kuda će se novogodišnja noć slaviti i sa nestrpljenjem čekati. Toaleta se pažljivo birala, osmišljavale se frizure i birali ukrasi za dekoraciju enterijera i eksterijera.
Moja jelka još neće biti okićena. Sačekaće sigurno do katoličkog Božića. Da se ja pitam, ovog puta i ne mora da se nađe u uglu moje dnevne sobe. Kraj prozora. Ne osećam ni "e" od novogodišnje euforije. Ne osećam je godinama unazad. Osećam miris besparice, ništavila i sivila. Vidim umorne , nervozne…
Verovatno nisam jedina koja je ovde imala neprijatne situacije...
U potrazi za osobama za dopisivanje i ubijanje vremena, često mi se dešava da mi pišu ljudi koji su mnogo mnogo stariji od mene, po godinama, mogu mi biti otac ili čak deda!
Ne bih imala ništa protiv da mi se takve osobe ne nabacuju, meni je to odvratno, ali ipak i pored svega toga trudim se da budem fina i kulturna i da ih na najlepši mogući način odbijem uz maksimalnu iskrenost, ali sve dok ste kulturni i fini džaba, to nikoga nije ni briga, a kada postanete bezobrazni onda ste…
Brak...
Karike su čudo...
Da li vam se dešavalo da "upoznate" nekog ovde, nekog s kim se razumete u potpunosti, nekog s kim bi danima mogli da razgovarate i onda od jednom shvatite da je sve to bila maska?
Zbog čega se ljudi pretvaraju da su ono što nisu? iz potrebe da se neko drugi oseća loše zbog njih!?
Možda se osećaju "moćno" kada nekog nasamare, prevare, izigraju???
Ali opet sa druge strane čemu toliki trud?
Ljudi su danas toliko iskvareni da drugima samo žele zlo, vode se mišlju "AKO JA NISAM SREĆAN, NIKO NEĆE BITI SREĆAN", Da li je ikad ikom stalo do osećanja…
Svi tražimo nekog normalnog a ni sami nismo normalni :D
Ima li smisla :P :D