joca2 blog
Tvoj život je ono što sam napraviš od njega. Nekada ćeš ga upropastiti, to je univerzalna istina. Ali dobra strana je što sam odlučuješ kako ćeš da ga upropastiti.Zapamti, neke dođu, neke odu. Oni koji prođu sa tobom ono najteže , oni su tvoji najbolji prijatelji. Nemoj ih nikada pustiti da odu.Mrzim što moram ovo da kažem , većina njih, štaviše svi će ti slomiti srce, ali ne smeš da odustaneš, jer ako odustaneš, nikada nećeš naći svoju srodnu dušu. Nikad nećeš imati svoju drugu polovinu koja te čini potpunim i to važi za sve. Samo zato što jednom…
Zašto me pitate gde je ona?
Nekad sam znao sve,cak i kako dise i ako nije kraj mene, ali sad vamne mogu
dati odgovor na to pitanje. Verovatno je srecna, tamo
van mog sveta. Smeje se ispija kafu sa drugaricama,srdacno
pozdravlja ljude koji se dive njenoj harizmi dok je posmatraju
kako ponosno koraca vrucim asfaltom njenog malog mesta u kom zivi
Mami uzdahe prolaznika koji se tu tek onako zatekli.
Pravi su srecnici,znate. raduju se suncu, ovim lepim danima i svim ostalim carolijama koje joj pruza zivot.Eno je zivi. Bez mene kraj nje i lepo joj je,
osecam to. I zato ne pitajte me to vise…
O pricezo neba,nemoj dok citas ovo smatrati me za prostaka.
Drugacije nista smisliti nisam mogo,
dusa je moja kukavica laka.
Al kad pogledam uvek vidim tebe,
Tvoju kosu smedju protkanu od sna.
Svaka moja misao zastaje na tebi,
uvek si tu imedju jave i sna.
Znam da sam naspram tebe kao Kazimodo,
ti si za mene izvor u pustinji Saxari.
Srce je moje zvono,
ono samo zbog tebe plamti.
Jos uvek si lepa kao i prije,
uvek pa i sada vedro zboris.
Moje srce nema sta da krije,
volelo te i jos uvek te voli
Nepada svakom ljubav kao tebi kraj nogu,
Ovo je najveca ispovest moja, kojom se ispovedati mogu..............
Pocinjem ovu svoju pricu, nizasto, bez koristi za sebe i za druge, iz potrebe koja je jaca od koristi i razuma, da ostane zapis moj o meni,zapisana muka razgovora sa sobom, s dalekom nadom da ce se naci resenje kad bude racun sveden, ako bude,kad ostavim trag mastila na ovoj hartiji sto ceka kao izazov. Ne znam sta ce biti zabelezeno, ali ce u kukama slova ostati nesto od onoga sto je bivalo u meni , pa se vise necu i gubiti u ko vrtlozima magle, kao da nije ni bilo, ili da ne znam sta je bilo. Tako cu…
Ljubav je emocija, ali i motiv (strast, potreba, težnja), čija je glavna odlika snažna naklonost subjekta prema nekom privlačnom predmetu, pojavi…
Slatkiši su se pretvorili u cigarete, a voda je postala Vodka. Sećate se kada je zaštita značilo nositi kacigu na glavi? Kada je tatino rame bilo najviše mesto na zemlji, a mama bila heroj? Rat je bio samo igra, a jedina droga za koju smo znali je bila tableta za glavobolju. Najgora bol je bila ogrebano koleno nakon pada, a zbogom je značilo samo do sutra.A mi... Mi smo samo čekali da odrastemo, a sve ovo tada nestaje....
Vi ste svakako bili zaljubljeni,zar ne? I to vise puta,jesam li u pravu?
Ali jos uvek ne znate sta je to ljubav.Ne znate,tvrdim vam!
Desilo vam se da placete celu noc?I da lose spavate ceo mesec?
Mozda ste pisali pesme i pomalo se igrali idejom o samoubistvu?
Naravno,znam kako je to.Ali to nije ljubav,ljubav je nesto drugo...
Život je velika gluma, ljudi u njemu, standardni, popraćeni likovi... Noć je najveći protivnik dobrih glumaca... Kad se skine maska, tonu šminke, odglumljenih izraza sreće i tuge... Ostane samo ono što zapravo jesmo, ostanemo Mi, takvi kakvi smo...
Ostavi te devojka nakon toliko godina i ode. Na prvi pogled iznenada, odjednom, a dobro znaš da je to pripremala dugo i da te prećutno upozoravala. Prvo se buniš i pretiš, zatim patiš, klečiš i moliš a onda ti, na kraju, bude svejedno. I onda prođu godine, puno godina, sretneš je negde, sa nekim, zastanete i u tih nekoliko minuta, pred vašim očima, proleti sve ono što se desilo u međuvremenu. Protutnje momenti, kao na filmu, pomešane slike, osećanja, izgovori, uspomene. Gotovo da ne progovorite ništa, tek po koju, samo se pogledate, krišom namignete jedno drugom, kao nekada i…
Šta je drugo ceo ljudski život nego neka vrsta komedije u kojoj ljudi igraju svaki pod svojom maskom i svaki svoju ulogu, dok ih reditelj ne odvede s pozornice? A on često jednom istom glumcu daje različite uloge, tako da onaj ko je maločas predstavljao kralja u skerletu, odjednom postaje rob u prnjama. Sve je u svetu prividno, pa se ni komedija života ne izvodi drukčije...