Svetlucavo usamljeno ogledalo detinjaste duše
Luta naokolo u sjaju nedokučive tišine.
U daljini prolazi čisti nasmijani u predvečerje,
Bistri kao nečujan život okovečan dobrotom-
Imenom urezano u stjenu,ispisano čistom savešću.

Plovi u zagrljaju dubokim mislima s mirisom suza,
Lepa,izgubljena u časnom imenu nevine strasti,
U plamenom žalu neljubljene i nepovratnom otkucaju.
Ljubav kao čestica u zrnu peska izgubljena sećanjima,
u moru snova, žednom večnosti bez imalo svetlosti u slepim očima.

Pëlqen! 8