Ako te nekad stisne dodir tuđe ruke-
S hladnim zagrljajem u izgubljenim sjenama,
U nedužnim očima skriveno među porocima,
Preumornim srcem pokraj belih zastava-
Što nude predaju i srce brže zakuca,
Zavladaj svojom veštinom primi milost.

Ako te nekad budu pitali gde idu tvoji spori koraci,
Praćeni svojom senkom u tišini noćnoj šetnji,
Ulicama zatrpanim prazninom izgubljenih pogleda.
Svetlosti što se krišom pojavljuje i nestaje-
U tišini pogleda,zatrpani svitanjem, osenčeni večnosti.

Pëlqen! 16