Umeš li da izgovoriš,reč ljubav ćutanjem,i svojim nesigurnim prstima,da je dotakneš,a da je ne pokvariš,ne polomiš...Slučajno razbiješ,tu kristalnu kuglu od najlepših snova.
Da je čuvaš,kao zenicu oka,i da se u nju kuneš...Umeš li osmehom,da dotakneš dušu, pogledom da pomaziš,voljenu osobu?
Umeš li da slušaš, govor čistih emocija,priču prepunu čežnje.Šapat zaustavljen na usnama,i njegovu suzu svojom rukom da obrišeš.Snažno na grudi,iskreno da prigrliš,da razumeš,da oprostiš,a da se ne pokaješ...
Umeš li ništa da ne menjaš,i da sve tako ostane,da prihvatiš,sve mane i vrline,te posebne osobe za tebe,da strasno ljubiš,a da se ne povučeš,I da veruješ,u to ludo osećanje,što se ljubav zove...
Umeš li?Ako umeš onda ti znaš da voliš,i nemoj dopustiti da ikada prestaneš.Jer voleti znači živeti,i biti srećan sa tim...Živeti u jednoj osobi.
Nuk ka ende komente.
Lini komentin tuaj, filloni diskutimin!