Hodam, pognute glave kao sram me i vucem za sobom svoju senku dok koraci lagano zastaju ulazim u kucu.skidam mantil kacim ga o vesalicu kao kozu svoju i gledam u cipele koje su odavno izdale ,ali ih jos uvek volim nema veze sto su stopala odavno odvikle od njih.Pamtice me ako ne po losoj prognozi vremena onda po losoj obuci , sve se vidi u jednom pogledu u noge.Bolje biti siromah u novcima nego siromah u ljubavi.

Μου αρέσει! 8