01.11.2012

† † НЕ ЉУСКЕ! † † † c/p

Једном је неки човек доспео у тежак положај. Мучио га је веома озбиљан проблем. Тражио је да му Бог помогне а заузврат је обећао да ће Му дати оно што нађе на свом животном путу и то Му принети у знак захвалности. Бог је, наравно, испунио човеков захтев и очекивало се и од човека да испуни своје обећање дато Богу.
На путу којим је ходио наиђе човек на један џак предивних ораха. Будући гладан, он седе у близини чесме и поче да их разбија. Кад је појео и последњи орах сетио се свог обећања. Мало се замисли, али брзо изнађе излаз. Шта мислите, шта је смислио?
Љуске!
...
Покупивши их на брзину, стави их у џак и рече: - Боже мој, ово је Твоје... За себе је задржао плод а Богу је дао љуске! Неописиво је и увредљиво његово понашање. И замера му се. Али исту ствар понављају толики људи. Како? Љуске од свог живота нуде Богу а плод, најлепше године, дају непомјанику. "Док смо млади живимо како нам је воља а кад остаримо бринућемо се за душу." Не кажу ли тако? Старост дају Богу а младост непомјанику. То раде многи. А ти? Размишљаш ли и ти тако?

 
Σχόλια
aleksandra 02.11.2012

Interesantno bas :-) *THUMBS UP* *HI*

02.11.2012

I meni se svideo.

Blog
Τα blogs ενημερώνονται κάθε 5 λεπτά