Emina

Sinoć, kad se vraćah iz topla hamama,
Prođoh pokraj bašte staroga imama;
 Kad tamo, u bašti, u hladu jasmina,
S ibrikom u ruci stajaše Emina.

Ja kakva je, pusta! Tako mi imana, 
Stid je ne bi bilo da je kod sultana! 
Pa još kada seče i plećima kreće,
 Ni hodžin mi zapis vise pomoc neće!

Ja joj nazvah selam. AI', moga mi dina, 
Ne sce ni da cuje lijepa Emina,
No u srebren ibrik zahitila vode
Pa po bašti dule zalivati ode;

S grana vjetar duhnu pa niz pleći puste
Rasplete joj one pletenice guste, 
Zamirisa kosa ko zumbuli plavi,
A meni se krenu bururet u glavi!

Malo ne posrnuh, mojega mi dina,
No meni ne dode lijepa Emina. 
Samo me je jednom pogledala mrko,
Niti haje, alčak, sto za njom crko'L..

Aleksa Santic

 

Μου αρέσει! 4