Sporni pogledi što se bude usred noći,
poljupci strastveni bliže zori
u večnost što putuju zaobilaze tugu.

Buđenje najvećeg čuda što raste u sebi,
osmehom širi prolistali pogled u sred dana i noći
ostavljena tuga onog zlatnog omota iskrivljene slike.

Žal za bolje sutra maglovitog sećanja u prolećnim bojama
što gazi nečije tragove u zagrljaju aprila u talasanju vetra.
Među cvetnim mirisima blizu neba cveta večni život posle kiše,
u mrvima ponos tišti, mirnoćom svog srca čarolijom svog čekanja.

Severim! 11