Kad prodje, ako prodje, ovo nevesto iscekivanje zaborava, imacu hrabrosti i snage da slusam tvoj glas dok zmurim. Kad prodje, ako prodje, ovo besmisleno ignorisanje nedostajanja. Svega sto je nekad bilo zauvek tvoje, zauvek moje, zauvek nase, moci cu u ocima da pogledam sitnice od kojih sad sklanjam pogled, jer jos uvek imaju tvoj oblik, miris, dusu, ime.... 

Severim! 1